Rad : list za nauku i književnost

сва [. __ПРЕД ПШЕКСПИРОМ 13

које ће шесто тако (а п још јаче) за нас бити импреслвне, као и лепоте па познате пам околине. Оно што Давинчије није могао постићи својом вештином _ песници су могли исказати н. пр. ово: – Е

„Тако, док Бог говораше, мирис амброзије пепунио беше све небо, пи изредно осећање нове, неисказане радости овлада блаженим духовима: показа се син божији, величанствени и без сравњења. У њему се видела слика оца исказана; а на његовом лицу виђаше се божанско милосрђе, љубав без "краја, милошта неизмерна.

„Шћив зубе вод граке, ашђтотај Тавтапсе ППед4

"АЈ Неау'еп, ап та «ће Ђ] гге4 брутиз ејее!

бепке а! пају јоу тебађје Фпвед:

„Веуопа сотрате (ће зоп ог Сод ууав зееп

„МовЕ сЛотопе; та ћир аП јаз Уафћег =ћопе

„„опрвеавна у ехртеззед; за Јах Тасе

„Фтуше сотраваоп ују арреатеа

„Роуе уућош епа, ара лунћош теаките етасе. М оп 11185—445.

Али ако се пз лаљног света уображења и увеличаних сила спустимо на свет ближи нама, опда ћемо ту наћи да је сликарска вештина у нечем снажнија од поезије. Лесинг је обележио као главни терен малања, описивање предмета, радње им осећања у моменту. а терсн поезије, описивање тредмета, радњи т осећања у њитовом развићу. Ђез сумње на првом земљишту малање је сплније, а на другом поезија је моћвија. Сликар ће боље описати какву лепу девојку, какав романтичан предео, какву грандијозну сценерију, него што песник учинити може, али то вреди само за онај случај у ком песник не сме апеловати на уображење своје публике, као нпр. кад се описује каква позната лепотица пли какав познат предео. У том случају слика молерова биће пстинитија и У атниј Чим је предмет сликања толико удаљен да остаје слободе уображењу вештаковом и публике, песник ће бити моћнији, јер ће публика уображењем својим допуњавати његов опис, а малање, ма како вешто, никад се не може надметати са човечијим уображењем у стварању (замишљању) лепоте. Према том, не стоји то, да поезија не може конкурисати са малањем предмета у моменту. Питање је само смели се дати приступа уображењу. Опис Вирђилијев „везане Фурије“ није са мањом вештином израђен него што