Rad : list za nauku i književnost

(ва = ПОРЕЗА 5 170

На тим местима може дакле посредно порезивање наћи своје предмете, ту их оно мора тражити и мора их наћи. За тим има се одредити и вредност предметима. —

Наћи сваки порезни извор и одредити му вредност неизбежно је за сваки развијенији облик непосредног порезивања; то је садржај катастрирања. Резултати који се добију изналажењем порезних извора, забележе се прегледно у порезне листине под нумерама, односно у катастре. Вредноет порезног извора одређује се по новчаној вредности прихода, односно дохотка.

Свота вредности порезног извора која се порезује зове се порезни капитал. Цељ је катастрирања да се нађу порезни капитали. Катастри могу бити двојаки према том, да ли су порезни капитали бележени по приходу или по капиталној вредности прихода.

У ширем смислу зове се порезни капитал пронађена количина, прихода или имовине, која се има порезати. Ако неко има 2000 динара чистога нрихода, то је толики његов порезни капитал. Но ако је правило да се на осам стотина динара не плаћа пореза, то је порезни капитал у том случају 1200 динара.

Како се мери и прошисује порезна свота. Свота или дуг порезе сваког порезног лица налази се рачуном на основу количине и вредности порезних предмета и капитала, од чести по тарифи код посредних пореза, од чести употребом порезне стопе и комштимљента (рате) код непосредних пореза.

И код одмеравања дуга порезног опажа се грдна разлика међу непосредном и посредном порезом. Непосредне порезе које терете непосредно саме порезне изворе, имају своју стопу, а то је одломак вредности порезног извора. Поередне пак порезе немају порезну стопу која би се односила на по е извор, ЈУ Ој оне у опште немају порезну стопу. Код њих постоји тарифа за поједине порезне предмете. Порезна стопа непосредних пореза може достићи тек мали проценат од вредносми порезног извора, ако нећемо да уништимо вам опстанак порезаника. Но тарифа посредних пореза може неколико пута надмашити вредност појединих предмета, а да ипак не терети прекомерно порезни извор. Порезна стопа стоји у извесном квантитативном одношају ес вредношћу порезног извора, а тарифа и не пази на порезни извор, као што на њега не пази ни сама посредна пореза, и она удара намет на поједине порезне предмете у вредности, која је различита за различите родове посредне порезе.

Код порезне стопе непосредних пореза имамо да разликујемо: порезивзње на прилог (квоту) и на допадак (контингент). У првом случају порезна стопа одређена је као проценат (квота) од вредности порезног капитала, и тада је главна сума порезе неизвесна и мења се. У другом је случају главна сума порезе (главни контингент) Фиксирана, утврђена, а квота, која допада на вредност порезног капитала, опредељује се тек прилагањем допадака на порезне предмете, она, је дакле променљива. |

Порезна стопа или иде у простој пропорцији са вредношћу порезних предмета или пак у растећој или падајућој геометријској прогресији. Тиме се разликује тропорицална порезна стопа од прогресивне