Rad : list za nauku i književnost
24 РА Д. | 7 6 5 св. |.
доста рацијоналну методу коју ће доцније нама познатији природњаци поправити. У ботаници припада част Геснеру, Чезалпину (1588. да су први методу класификовања биља основали на броју, изгледу пи месту органа за плођење.
__И географија као наука постала је у овим вековима. Птоломеови географски списи били су одавна познати Европљанима, но по погрешним арапеким преводима, алт пстом при крају ХУ. века правилно су издата дела старих писаца од те струке, а што је још важније, почело се резање мапа. Вештина резања на бакру, која ће од толике користи бпти ва илустровање књига п прављење карата земљеписних, приписује се неком Томи Финигуеру 1460. год. На картографији је доста рађено у том веку. Открића обале западно-атричке дала су велики материјал географски, и раширила поглед и отворила нових нада на пољу географске науке. У Лизбону је била наутичка школа у којој су рађене за онда најбоље мапе. На тим картама ХУ.века, још у многоме погрешним и непотпуним, изучавао је Колумбо пут који ће га водити Индији, а који га је као што се зна одвео Америци. Х У. век био је много повољнији за развиће географ. науке. Математичке науке и астрономијске, као што видесмо, дошле су до нових великих истина које су се географа понајпре тицале. Уз то Колумбово откриће новог, богатог п чудног света, распалило је жудњу каку народи никад раније нису осећали за путовањем и новим откривањем земаља. Путовање Далматинца Марка Пола у средњу Азију; експедиције Шпанаца п Португалаца у Арику и Америку. 1 Магеланово опловљавање света, све је то дало новог материјала географији. 1532. год. пзашла је из штампе прва мапа света на којој је Америка добила места (у Џаризу, уз дело Гринеа Моупз Отђа теолопши). ЈИзмеђу других земаља са којима се Европејци упознају АЕ веку (осем читавих просторија у Америци) биле су Јапан и Хина; у ову последњу земљу, интересну својим обичајима и цивилизацијом, најпре су ушла два калуђера ПА Шо а три године за њима, изашли су пред „небеског цара“ посланици Филипа ШП. шпанског краља. Најбоље мапе овог века биле су Ортелијеве п Меркаторове. На њима налазимо најпре тачно охваћену и примењену употребу меридијана.
(Сва та брза открића нових, до тад непознатих земаља, сједињена са открићама учињеним у астропомији, имала су револуцијоног уплива на мишљење европских парода. Поглед