Rad : list za nauku i književnost

св ЊЕ -__ НЕКОЛИКО УСТАВНИХ ПИТАЊА 900

па тобте зпјећ; Фопс је сотрв 1болејаш а гергсвепје Је репрје, Фо1б ебте еззеп пе етепћ пп. А пој ђоп. децх сћатртев 2 51 еПез зепе Фассота, Ц у еп а ше а4лашше; а! еПез 50оп6 Фузеез, Ш у еп а шле (1 поп зец етел! пе тергезетје раз Ја уојопфе аи рецрје шаљ дш | етрбеће де ртеуајот: е' еф Ја соп зсабтоп Фе Та 501 уетатпефе“ (Закон је воља народа: један народ не може имати у нето доба две разне воље о истој ствари: дакле законодавно тело, које преставља народмора свакојако бити једно. На што два домаг Ако се слажу, онда је међу њима један непотребан; ако се не слажу, овда међу њима један не само да не преставља вољу народа, него шта више смета да она овлада п да се оствари: то је конфискација — узапћење — суверевости). То је логика демократскота схватања, која је још пре сто година била јасна.

Но можда ће нам неко на ово, што казасмо о демократскоме ехватању, учинити примедбу: а зар Швајцарска и Америка нису демократске земље, па чак и републике, па

ипак у њима налазимо сенате, горње домове —— шта па то. |

велите са вашега демократскога гледишта; Та нас примедба ни мало не збуњује. Кад се говори о Швајцарској п северној Америци, онда пре свега не треба заборавити да су то федеративне (савезне) државе и да је у њима усвојен дводомни систем баш због тога њиховога Федеративнога склопа. Да се не би мислило ла ми то тек онако смишљамо ми ћемо навести два већ више пута напоменута писца, који то потврђују п то пре свега наводимо Швајцарца Мшера!) којп каже: „У швајцарском савезном уставу од г. 1848. усвојен је дводомни спстем, шето као ти у северној Америци, због тога да се сизеренство (врховна, надмоћна власт) нације у целини измири и споји са ограниченом сувереношћу самих кантона, да се т. н. малим камтонитма даде задовољење п умирење, да се свакоме од та два начела (сизеренства и кантоналне суверености) даде орган“ п т. д. А то псто потврђује п Беџтот %) кавујући: „У већини државних устава учињена је та погрешка, (са два дома); и у самим пајбољим републиканским уставима данашњега света (у швајцарском и америчком) она се налази. У оба та земаљска устава та се опасна деоба у

! Напађисћ Чет поћи Рони, ТЕ стр. 220, 2 Епејвеће Метћаввипевипа је, стр. 188. и 184.