Rad : list za nauku i književnost

МО а УНИ = - (Ва Це чисто изведе: да лије такав горњи дом одиста толико важан и користан и за данашњи државни строј, пли је напротив можда баш штетан и непотребан у данашњој стадији политичкога развића 7 : |

'Шре свега ће бити занимљиво, да мало паближе разгледамо п разберемо оне разлоге, на којима неки од признатијих државно-правних аутора оснивају ту потребу ш корпст горњега дома те га уносе у данашњи уставни склоп. Један од најжешћих заступника тога дводомнога система међу Францеским „умереним“ демократима без сумње је познати Ед. „Лабуле, који је као што знамо у последње дане Наполеонове владавине претворио се био чаки у „пуперпалистичкога“ демократу. У једној од својих најновијих књига о уставним питањима Лабуле је и то пштање о два дома поново претресао и навео је у корист горњем дому све разлоге, што их је могао покупити пи емпелити. Пре свега он поставља што се тиче тога питања о подели законодавне власти у два дома овако основно правило: „Може се казати, да је подела законодавне власти неопходан закон, основни услов слободе, који ниједан народ, ниједан век не може повредити, а да не буде кажњен.“ Он се обвезује да историјеки докаже, како је свемоћност једнога законодавнога тела била главни раз.л0г, пресудни узрок свима поразама п невољама, које су снашле Францеску и које су јој упропастиле слободу, А зашто; Зато што „ни море није бурније ни неверније (перочдније) од једноставне скупштине, нарочито кад је та скупштина многобројна“. Једна је скупштина изложена тренутним постицајима и заносима, изложена је бујици страсти п кад је једина п свемоћна, онда постаје тиранска п апеолутистичка исто као п какав апсолутни монарх. Само пз такве једноставне скупштине могла је да поникне диктатура једнога Кромвела, Робеспијера итд. Да би се дакле скушштина сачувала и обезбедила од својих сопствених слабости, ваља је поделити. Шта више Лабуле налази да је апсолутна свемоћност такве једине скупштине још опаснија, но апсолутизам каквога монарха, а то с тога, што се монарх ипак осећа у неколико одговоран пред историјом, док је скупштина нека власт безимена и без одговорности. За тим се тај писац позива на сједињене

г в. Ед. гађоц]ауе, ОпезПопа сопа и оппећез (1872), стр. "38—9866.