Radničke novine

могли, негодовали, али их је тиран- ђени су три пута једним и кстим Гппгцп п ПНГЛРГНи КЛПиТЛПиГТЦ ска фабричка полицкја систематски улицама, на тај начин што су спо- П СШЈ1Ш1П 1ШШП11Ј1П11П шрафовала. Јадни људи добро су, реднкм улицама враћени на крај ва- д 0 ед д е од 0 обично упоређипознавали комите још са својих до- ; роши, па отуда опет у^ варош,' и вали наш и енглески парламен-

Ми знамо да енглески фабри- та да учиним, јер сам изневерен и кант, дајући овако ласкаву из- од Љ У ДИ К0 Ј И С У раиије хтели не-

тако је понављано три пута са ]ед истим сељацима. На послетку тарни ЖИВОТ. И ТО СМО ЧИНИЛИ не што би међу њима било

,мева. А кад је једна парти]а од тридесет људи пре петнајесг дана нз- ним беглз, онда су они у логору штрај- су одведени на крај вароши и пу кача, где су им наши другови штени да иду у своје село. Овим какве сличности већ само да показивали децу и жене штрајкаче, мзјмунксашем фабриканги су ућа- шт0 - аче истакне мо заосталост ударали се у прса: говорећи арна- рили колико и пчела на брусу. утски: шом бре, брате, зар ми до-

јаву о радничком покрету, није

што да раде. Сада су и они дигли руке, јер виде да збиља не могу

Наше разговоре са Београдом шпи нашег парламентаризма на која ћосмо да^овоГсиротињи лебац оти- унишу фабриканти на телефону. Кад г. Стојан Протић надовезује енмамо! Ми смо наЈвећи грешници, А- смо били са инспекторима у фабри глеске парламентарне теориЈе. ман, аман! Оно што није могао да ци, Теокаревић се о томе избрбљао Између српских и енглеских ... увиди г. Сима Аврамовић, шеф _од- аред нама. Али оно што је комично ИНД у СХ р И ј аЛ аца разлика је кудЈпрема нашим захтевима. сека за социјалну политику у Кра у_ овој стаари, Д0 Р СД крицицнога ’ то и камо већа, већа него ли и Али је ипак једно несумњиво. Јћриг^п-Гппгкпмс Миннстарстау пз _ јс ово. *ссто пијзни жзндзрми на- . »» « ^ полне Поивоеде увидели су од прве чули су нешто о београдској кзфа- разлика између наше кепецке; И сами фабриканти у великим дСзљи' Арнаути! Другови су их ни „Вардару«, преко које ми одавде индустрије у заметку и коло- индустријским земљама дошли два дана бранили од полиције, јер најчешће општимо са друговима. сално развијене индустрије о-1 су до уверења да раднички поких је ова хтела изоловати од штрај- Пре три дана жандарми се упуте СТ р ВСке краљевине. Па ипак сам рет није омео напредак индукача, да би их опет отерала у фа онако под ;ружјем у кафану „Вар хок * дога ђ а ј а Н агони нас. да из- стрије, нити им онемогућио да па су их онда нахрањене дар , која се налази овде близу фа- > > и-и л. .... „ испоЈтили на воз. Тамо су им Ар- брике. Пошли су у намери да ухва- несемо два сличнз догађаЈа: ]е- дођу до профита Уздизиње раднаути по други пут сами пружили те главни социјалистички штаб и дан из Енглеске, други из Ср- ничке класе: већа најамница и • I Л V «,»-1 т П /< . •_ Т Т л л Ј л »» V* •< П л /"V Л ЛТТ ТТ »-V ЛМ > А ГТ ЛГТЛи П ЛЧ 7

био сасвим искрен, као што ништа да учине . знамо и да енглеска буржоаска Сматрао сам за потребно да и на класа чини велике уступке и овај начин прекорим берберске радпредузима крупне социјалне ре- нике У Пишу и да их још један пут фоме из страха и под притиском У П030 Р ИМ на П0Т Р еб У Н. нања св Н е ^ р дд н организаци е. Они сада ]ош лутз]у, радничке класе. Ми смо увере- и ј а сматрам за социјалистичку дужни да ће и наши фабриканти, НОСТ да им укажем на прави пут кад радничке организације бу- којим треба да иду. Они ће њиме ду јаче, бити предусретљивији на Ј за Д мораги да лођу, али је боље оо„о. 0 г,„..о и за њих и за општу социјалистичку ствар ако то учине што пре. Бошко Недељковић берб. радник

VII Кошри Глзвног Рарои Шт

II седница

руку с пламеном речју: бес., беса! телефон. Узалуд је сиромах кафе- бије. Нека би се једином и у краће радно време, повећали су Во ј а д оганџи % сматра да је изведок су им очи показивале силину џија уверавао да он и нема телофона Србији видело и чуло како са- радникову способност за рад. стилац био нелојалан, јер је иззештај муње! Отишли су певајући и са во- и да би месечна кирија за телефон индустоијалци, и то у инду-: И ако ради мање, енглески ра- говорио једно, а ои друго. Известиљом да први пут у својим кршеви- појела цео његсв сиротињски ка- наЈоазвиЈениЈОЈ земљи дник за краће цадно време V- лац Ј е Р екао да има г ‘° савезима Љ У ДИ ма отпочну причати о интернацио иитал, ништа то није могло да уоеди стриски НЗЈразвИЈениЈОЈ земљи Дник за крапе радни времо у > „еправилно паде и тиме се греналкомс ссциЈализму. А да ће она жандаре. Они су упорно тражили гледаЈу на раднички покрет. И ради исто колико и мање на- ше )И пр е ем Р а г л р. Савезу Гл. р! Сао томе умети причати, постарали су! злогласни телефон по кући, завиру- нека би се нов жиг срама ути- " се поред фабриканата и другови јући у сс-аки буџак! СН у 0 на чело нашнх социјалних полптичара и привредних

ин-

Полиција и сада разгони наше страже и појединим кафеџђама наређ>је да не смеју држати наше спектора! штрајкаче, кад му као муштерије I У Енглеској се припрема То су они исти Арнаути који нису дођу у кафану. Од 840 штрајкача ШХ рајк текстилних радника. Тек-

који зна]у арнаутски Језик, на коме су г.рактично популарксалн ссцијализам и овим поносним горштацима смели и нису умели одговорити Ин спекторима 29 маја у фабрици на питање: хоћете ли ви да радите? Тада су они одговорили слежући раменкма, а кад су доцније сазнали шга то значи, версватно су у оча јању и бунтове правилк. Њих је полиција спроводила на станицу, и ми верујемо да су кх нарочито чували од додира са штра]качима, да би се тако прикрили узроци тракспортовања и незадовољство, у коме се налазе ови злосрећнкци. Јуче смо измерили једну малу другарицу, Мару Марковић, стару девет ]и по година. Она_ ради у фа-

имамо само једнога малог пушу ко јега жандарми толерирзју иа поје диним стражарским месткма. Тобла-, -- - . говољење ок је доживео благода- 1 грана у Енглеској и положај рећи својој деветој години старости, текстилних радника је врло по-

стилна индустрија је Једина од најразвијенијих индустријских

4 , шс дшсма 1 Лт г. \-,авезу. 1 л. г. грађен радник који ради дуже. вез НН ј С пружа0 савезима никакву О томе сведоче многобројне I агитацнону помоћ и није слао своје

изјаве самих фабриканата. Тако исто су организације регулисале и упростиле однос

изагланике кзд су им тражени. Душан. Поповић: Морам да учиним извесне напомене на говор друга , Трепчанииа. Он је учинио примедбу између послодаваца и радника, р адничким Новинама што пишу о уклониле ранији хаоси анархију сгварима које су буржоаске и које у односима између капитала и немају интереса за радничку класу.

рада. То су ствари због којих и

Кад би то било тачно, ја бих те примедбе примио. Али ја не сматрам да смо се огрешили о социјалистичку

Т Ј Ј Ј * * . • ^ Ш V V V Ч/ 1 р V« Ш I л • • л т кЈ V. V/ Ц Г> Ј СЈ ». Г Ј 1 Г1 1 1 • Ј али која нам вајда од таквога стра- вољан. Па ипак они постављаЈу сир Франк Холенс ода]е приз-1 СТ д ар1 Н ити да је опасно ако се сожара кад ми опет морамо, чим па- нове з аХ теве, траже још боље нање радничким организацијама циЈ‘алистичке идеје почну стављати ‘ ‘ услове рада. Они неће да тр- за напредак енглеске текстилне у фронт са буржоаским. Иудругар-

дне ноћ, да му дамо једнога другог стражара да њега води кући, јер сам не сме да оде по мраку...

Ш 10С

пе неорганазоване раднике у индустрије фабрикама; траже осмонасов ни радни дан и избацавање бали да знају, ако не наши машина ттетних по раднин- индустријалци, дојучерање чор

И послужитељиспадају у ред маЈЗС1 ЕЛ \1\Ј 1 УДШЈО! ^пи ридп у »* , Ј ^ 1 бџици већ осам месеци. Тешка је 26'/,! л0 плаћених а много експлоатисаних килограма, заједно са хаљиниц-ма, Љ У ДИ - Они раде не само послове за висока 126 сантиметара, а широка ј к °]е се плаћају, већ су принуђени

ским листови^а на страни те се стваА то су ствари које би тое-|Р и доносе - ^ једној брошури социЈ г 1 г јална демократија доноси говор и сзога посланнка и буржоаских посланика, да се и ту види разлика која

повешће се борбе. Међутим пре неколико дана у истој Енглеској одржан је ик,аљинГцГсТшм'Љ;т;;»Тр';'д«'сврш»в»ју'и »хлов« лојеЈин,,« тернациона Л ни конгрес текстил-

ко здравље. И кроз неки дан баџије и зеленаши, а оно бар псстоји између нзс и њих и нетач-

преко Его, ово мало невинашце, чија те

. чииовницима. Тако нам се жале по- них радника. По свршеном ра-

наши социјални политичарИ из ' ност њиховога гледишта.

Министарства Привреде. Нигде радничке организације нису о-

Оно ради чега сам узео реч то је, да вам изнесем потребу да се повећа формат Радничких Нсвина. Ми сада

метале програм индустриЈе и растурамо Радничке Новине у седам

иигде организовани радници ни-

I \Ј ч ции шнпч/ * * Ј * - г-ч жина неј прелази тежину јагњета, служитељи школа да се бездушно Д у делегати одлазе да разгле- су уносиле хаос и анархију. Наувукла је фабрика у своју експлоа тс рају Д а врше не само оне пссло- 1 да ју највећу текстилну фабри- служено признање радничким

; ве који стоје у вези са школом, већ Баш свих д^накоужио >егласпо 1се више употребљазају залич У шштхкиј, фдирику ч.ир иргннизвцијнма ЈС лсп % ‘ рГо и не ствари смих старгшина. Оно има : Франка Холенса. Опкољен нзј- господи привредним инспекто-

„ . стаари самих стар _ и да се каткад лослуша, — али ово већим предузетнпцима текстил-

ЈТесковцу како је један дечко из нових крајева у служби код некак вог ћифге био осумњичен за под што се са њима Р ади прелази све не ИНдустрије у Ланкашиу, сир крадање, па зато мучен на један ин 1 границе. Они не знају за слободан ф оанк Холенс је дочекао радчетвртак после подне, не знају за 1 -

ку у Енглеској, фабрику Сир организацијама је леп шамар привре рима у Србији

квизиторски начин.

Газда га је одвео у подум, везао ј рзспуст; онда треба кречитл и ри 1 бзти, треба сећи дрв?, радити у башти, прати судове, једном речи: по

па онда зашиљене шипчице палидрваца забадао под све нокте на лр стима руку. Та су палидрвца потпаљена па су горела СЕе док нису нокти и жквци испечени! Тога дечка, по причању целе взроши, нису ов дашње власти ни узеле у зашгиту. Овај страшни пример најбоље по

стати измећар и слуга својих старе шина, њихове жене и њихове деце Ако се пожале, онда се одмах отпуштају. Ми подижемо свој глас у корист ових сиромашних људи и тражимо

казуЈе каКав је социјалан положај да се има ма ло више обзира према радничке класе у своме месту. њима. Нарочито им треба дати бар 3. маја жзндарми су инсценирали Ј е Д ан месец дана одсуства од рада по упуству фабриканата једну зрло 0Н Д Ч > ка Д школе не раде. Доста гу комичну шегњу штраЈкбрехера по ва- та ЈУ прашине у школи, па је потребно роши. У намерида узнемире, евен да се и они малЈ одморе. Нека надтуално и да провоцирају штрајкаче, лежни ° овоме поведу мало више всђени су кроз вдрошке улице шест Р ач У на > се^ана 1 .ао шест медведа. Прово- 1

ничке делегате, изјавивши да се радује што може да поздрави као госте представнике орга• низације текстилнихрадника, са којом тако радо зајсднин ки дела и која се показала тако корисна по напредак текстилне индустрије. * л * Док енглески индустријалац, господар нзјвећегтекстилногпредузећа на свету, тако љубазно дочекује радничке представнике и признаје заслуге радничким организацијама, дотле представници текстилне индустрије у | Србији, фабрика штофа у Лес-

Синдикални огласв Центрада Савеза Келнерских Радника извештава све другове да је у Скопљу основан пододбор, Те СС стогд ставља другсгеима келнерима до знања који иду у Скопље и околину да се сваки јавља пододбору у Скопље. У управу пододбора у Скопљу изабранл еу и конституисали се овзко: за председника друг Милан Костић, за благаЈника друг Мијаило С. Аритоновић, за секрегара другМилан Ђорђевић, члановн управе Драгољуб Бошковић и Мнјајло Ј. ЈованоЕић. Надзорни одбор: Божидар Илић и Мијаило С. Јозановнћ

хиљада примерака. Ми и треба и можемо да повећамо формат, и тада би у Радничким Новинама гледали један једини лист који збиља може да подмири теориске и практичне потребе нашега покрета, и оне треба својом садржином и својим бројем да туку свеоуржоаске новине, Када имамб у Сфб“јн једну класу која би могла дати услове за један таКаЗ Л 1 .ст, зашто то и да не учинимо кад је и он у етвари црвена застава којој певате револуциснарне песме? БлагоЈе Недељковић: Ми не одговарамо тако марљиво својим дужносгима само због тога што веома мало полажемо, како у пододборима :ако и у централама, на просветну улзгу у синдикатнма. Председник предлаже и конгрес

Пододбор Савеза рударских радника на \ прима да се време говора ограничи

Ртњу основан је и изабрао је за председника ј на пех МИ нута. Јована Пауновића, секретара Марка Коваче- | Ј внћа, благајвика Рада Обрадовића.

ОИНДИКАЛКИ ПРЕГЛЕД

’ ни Ј е ни желео. Око два сата, изи- таласа, и један отегнут узвик страха ђоше послгнкци, врло ретко и не- прође кроз њу. ПолицаЈци и репу- К0ВЦ У> вец месец дана свпм приметно, кроз мала врати палате. бликзнски карабинери јурнуше на средствима гледају да угуше У Т Р И сата стн орише се групе рђа- сва врата на палати одједаред и ста- ј штрајк тамошњих радника. Њиво одевених људи. У пола четири дсше у колони испод зида ксји на хова ј е Љ а бпика коступнмиа ча сата слише се црне масе ко;е при мзх би ослобођен од оних који су Ј Ф а0 Р ика костурница за стизаху из околних улица на Трг га били посели 4 ПослеЈ дуга запето^- Р адничк У мас У- У Њ0 Ј се Р Ц ДИ Ревелуције. Ускоро би велики про- га очекивања, чу се звецкање ору- 33 пола Динара и три гроша; у стор преплављен океаном шубара, жја, полицајци са бзјонетом на пуш- њ ој раде деца од пет и шест и гомила демонстраната коју стално ци полетеше у масу Кроз неколико година. Ту се на костима и крв- ЈЧсГ су берберски'"радници’ у” првој’ и В разлсе ^као *м р ача н ? т алас до 1 зњ тишинТи "пГдругЈГ пу^ п7ку шаше ' Љ} ' Р адничког п °Д млатка слажу ; половини 1912. год. после тридесет| цсва парламентске зграде. Узвици, дракофили да изврше јуриш али гунђање, певање проламаше небо. опет бише сузбијени. Бунтовници

Из ^рбаније Примирје Драч, 9. јуни. На тражење устаничких шефова кнез Виљем је јуче пре подне закључио примирје од два дана са усганцима. Говори се

љу радничког подмлатка слажу хрпе експлоатисаног блага. И кад је тај јадни раднички ПГ... И л.. ес I гг ^ ~ '-јј Ј Ј г I 1шдпишли лчихос 1\лл шдибјгча I ]е потребан! До- беху побеђени. Али принц од Босе- свет устао у одбрану свога жи- кс ј и су требали да уживају плодо- ј г!.ти Т/о Д0Ле Са . и а0а не хтеде даси ђеса зида, и ста вота, фабриканти супротивњега ве своје борбе били су лоше среће, убијали рањенике. што га ”>е водио пои^ни” о?б«ЈЈм ЈЗШе ЊСМУ ’ г РЖећи у РуцИ ра3 ' повели безобзирну хајку, нај-; Ј е Р нх Ј е У СК °Р° српска капиталк- Вести које је добио холандски ко1 " р, “ д ос ' ноа м " ли »»"-V- пр °- 1 • ол “ ш '“ го, “ гми ■* .. г у Т е, да хапсе, злостављају и у- ^ Ј *

Дододбор берберских радника у Нишу Ја сам у овоме Дододбсру од I 28-ХН-1911. год., управо од када је овај пододбор почео стално да функционише. У то доба у пододбору је имало неислико другова који су и да С у устани ц И В ољни да се покоре. мали воље и енергиЈе за рад. Воља | Из Ј ве Ј сн0 нез адовољство влада меових другова, као и самих радника ђу холандским официрима, којн не који су се тада налазили у Нишу, 0Д0 бравају то кнежево решење. убрзо ]е и покгзала сво]е дејсгво, ЈЈови порази Драч. 9. јуни. Приликом последн шест дана бообг, извојевали бо- њих сукоба арбанашка жандармерија ље услове рада. Радници који су изгубила је више од 80 људи. Раподносили жртве тога штраЈка и | њено их је 120 и 14 их је заробљено. Очевидци причају да су устаници

и он би оборсн доле.

запева узвишену химну: Живео Кришо, Нада отаџбине Од детињства, Нада и дика! Али је иза зидова било ћутање. Овим ћутањем и околношћу што ту није било полииије, маса би у исти мах и уморена и застрашена. Изненада чу се један страшан глас: И в Ј иде И се како се џиновска фи- 1 Ј л °к е еПрИ)аТеЉа И изда Ј ника Реп У' Привреде

мандант арбанашхих трупа гласе да су владине трупе, које сусиноћдоПосле свршене Балканске траге- лазиле са југа и чијим десним кри-

Сутралан решише министри репу- бијају покуњено робље. И у тој дије, када је настао општи застој, лом командује мајор Бесим беј и јеблике и члансви парлгмента да се својој осионости они иду дотле када је дошла општа скупоћа, из- дан холандски официр, ценгрумом предузму енергичне мере. Овога пу- да представнике Текстилног Са- бацивање из стансва, н т. д., баш Нуредкн беј, а левим крилом Бекта узалуд се трудио лепи Теодор дз Глапнлг Рапнии^пг Гп ОРа л у то доба, када се требало што ви- таш беј, имале сукоб са устанициизбегне одговорност по том питању. ве - ц > 1 ливно ‘ гадничког ^авеза | .. __ |... .. ^ »*. _ Влада је свргла Шатиљона са ње- и Радиичке Коморе називају

говога положаја, лишила достојан- мангупима и да се натресаЈу над ства које је имао и предала га суду представницима Министарства

гура принца од Босеноа појави на зиду са гвозденим шиљцима. За њим јурнуше његови другови, и цела маса. Једни удараху у зид да га пробуше, други се упињзху да псскидају гвоздене шиљке. Овде онде неки прескочише преко зида. Принц од Босеноа разви неку велику зе лену заставу. Изненада маса се за-

— Наставиће се —

властн помажу наЈусрдниЈе ове бездушне експлоататоре; а један привреднн инспектор подноси !извештај и даје листовима из- ... ; вештаје у којима гсвори против ЈУ» и ак0 сам ^ио на Ј ве ћа жртва и Г .ршшата, криеи ЕЈ2 • организоване раднике за изгре- на и сстајем без посла, ја ипак и де и насиља.... !даље радим, али сам не могу ниш-

ше скупити у организацију и по- ма у близини Карамара и Љушне. вести што жешћу борбу против Владине трупе у јачини 600 људи, које су заузеле јуче пре подне извесне висове, одбачене су са својих положаја ка Фијери где се и сада налазе. Тврди се да су по налогу команданта Крона трупе пренесене у Драч на пароброду „Гизели*.

свога класиога непријатеља — бер берски радници су се одали: коцки, _ лумповању и занемаривању органиИ што је најгоре, Представници заци Ј е - Зато није никакво чудо што

се данас берберски радници у Ни шу налазе у врло тешком и муч> ном положају. Поред све моје јаке воље за рад у овом пододбору, а за добро сви-

, ПЈИ ј