Radničke novine

која се инсгинктивно хтела бацити на Србију да учини крај тој држави? Свакоме у Европи ко ласка себи да хладно суди, дужност је да одмери речи ове врсте, које су право признање\ Несумњиво је да су убице, као што се то често дешава, нанеле озбиљне штете ствари коју су волеле. Нико се не може заклети да револт и гнев што их је у Аустрији изазвао сарајевски атентат неће имати као ре-

тономију сличну аутономији Угарске! Без сумње! Њему је изгледала најпогоднија политика за монархију да заузме то помирљиво држање према Словенима. Али зар је та тактика могла обезоружати фанатичне присталице Велике Србије? Н жалост, разложне речи не-

ј мају изгледа да буду саслушане у оваквим тренутцима; али кад би нас хтели саслушати, ми бисмо довикнули Аустријанцима да угуше свој гњев, а Србима да се припазе, јер стављају на ноцку свеколики плод својих победа и да се, из мржње према Аустрији, не баце у наручје Русији и под њено сурово туторство.

Џз дана у дан

зултат нов рат на Балкану. И досадањи мир био је несигуран. Бугари и Турци гледали су само да дођу до оружја; како ли ће се тек трагични догађај од недеље одазвати у Софији? Да! та бомба, ти револверски метци могу бити први плотуни једног ужаснога рата. Али се због тога ипак убицама не могу одузимати њихове праве особине, особине бораца. Они нису борци по обичним ратним правилима, ни по међународном праву то се разуме. Али зар су добровољци који су скривани 1870 у Вимгатску шуму да гађају улане били то за Немце, регуларне борце? Кад би неко од њих пао шака Немцима, они би га стрељали, као што су спаљивали и салаше за које су сумњали да им дају храну.

Тровање једне девојке. Борка кћи Павла Ранковнћа, жандармеријског наредника, девојка од 17 година попила је јуче извесну количину рас [ творене соде у намери да се отрује. На саслушању је изјавила, да је то учинила због тога, што је њена ма| ћеха сваки дан грди и туче, а отац је не узима у заштиту. Упућена је у болнкцу на лечење. РумУни у Бвограду. Свршени 1 ученици богословије из Румуније са својмм ректором, допутовали су прексиноћ у Београд. Они су јуче разгледалн Београди његове знамснитости, и у подне били на ручку у Касини, а после подне у Топчидеру. Они ће данас приредити концерат у 6 сати по подзе у дому друштва Станковнд. Првгдед фабрике шећера. По наредби Министра иривреде, отпу товали су јуче у Аустрију, да тамо прегледају послове у фабрици шећера, начелник трговинског одељења г. Др. Богдан Марковић са инспектором г. Др. Миланом Радосављевићем. Тако исто Аустријанци могу погубити Прикципа и Чабриновића; у њима они неће убити ни обичне злочинце па ни политичке кривце, већ огорчене патриоте. Ми социјалисти немамо разлога да будемо особито нежни према овим патриотским преступима; али пре свега треба рећи истину. А истина је да је престолонаследнкк аустријски, походећи Сарајево, изгледао патриотама представник завојевања и анексије. Претпоставите да је неколико година после анексије Елзас-Лотрингије у часовима најогорченијегпротеста, какав рззјаренипротестник пуцао на улицама Меце на немачког цара или престолонаследника. Зар шовинисги у Француској, осуђујући у име међународнога права ову заверу, ово убиство, овај атентат, не би на дну душе, потајно одобравали овај атентат? Убиство у Сарајеву потекло је истих патриотских страсти. Хе! напротив! рећи ће нам се. Престолонаследник је помагао захтеве аустријских Словена. Он им је хтео дати политичку ау-

ДОинистри у агитацији. Министгр унутрашњих дела г. Стојан Протић, одпутовао је у крушевачки округ, а министар правде г. Марко Ђуричић у пиротски округ, где ће присуствовати окружним конференцијама и кандидовати се за квали[ факоване посланике. Са;«оубиство у В озу. Душан Бајић, студент правз, извршио је I прекјуче самоубиство у возу, а у тренутку, кад је воз пролазио кроз ! раљски тунел, који је ишао за БеоI град. Душан се заклао својим перорезом у нужнику вагона II хласе. [ Код њега су иађене његове легити [ мацнје, као и писмс митрополије, којкм се Душан упућује старешиии манастира Враћевшнице, на поправ ку здравља. О узроху самоубиства тачно се незна, али се мисли, да је душевно раетројство. Гости иЗ ђ[иша. Г. Дим. Аран ђеловић, поофесор из Ниша, са 30. ученика VII разреда допутовали су јуче у Београд, где ће остати три данз. Г. Чапрашиков у Бугарски посланик г. Чапрашиков, отпутовао је јуче у Беч. Освећење занатлијског дома. Јуче пре подне у 10 часова, освећен је на свечан начин темељ занатлијског дома, на углу Македонске улице. После^осаећења била је кон| ференција занатлија, а за тим закуска. Нестадо дете- Јакова Бухмајера, ! продавца новинз, син Јована Бухма-1

јера обућара. нестало је пре три дана из купатила Влад. Димитријевића на Сави. У кабини су нађене његове хаљине, а њега нема. Мисли се да се удавио, али леш још није нађен. Наређено је тражење. Осуђени офОцири Пресудом великог војног суда, осуђени су са по 20. година заточења Живан Стефановић, Владимир Јовановић. леша диски капетани II класе, за разне кривице, почињеие за време рата. Прерада дрвета у Трстенику. Фрања Холош изФумуније, поднео је молбу министру привреде, да му одобри отварање стручне школе у Трстенику, за прераду црвета, као и подизању фабрике за дрвену индустрију, Из партије Пертијска секција „Сава“ одр жаће збор чланова у уторак, 24 јуна, тачно у 7 часоза у вече у кафани „Европа* — Босанска улица. Позизају се сви чланови да неизоставно \ дођу а повереници да понесу са со- [ бом слискове својих претплатника на „Борбу" и „Р. Новине.“ Пописивачи нека се обрате за летеће листиће у администрацију „Р. Новина.“

13 РДДИ шш Јавно гарсење Зах. о Радњама у Ло? кеги Радничка Комора упутила је следећу представку Министру Народне Привреде. Како се взрварски гази Закон о радњама у Пожези најбоље ће нам посведочити уговор о раду који је закључен између Еласника радње Љубомнра Актонијевића опанчара и Сграиње П^Еловића опанчарског радника из Пожеге и који је потврђен од стране суда општине вароши Пожеге. По уговору овоме радко време траје од 5 сати изјутра па до 8 сатч увече. Дакле 15 часова дневнс. Сем тога по своме уговору отказ не може бити од стране радника сзе до краја полугођа. Пошто овај уговор о раду од почетка па до краја налази се у супротности са Законом о радњама, ј Радничка Комора тражи од Министарства, да најстрожије казни како спшткнски суд вароши Пожеге, тако и власнвка радње и да ову 1 казну публикује у јавности, кзко би се послодавци у Пожези подсетили, да Закон о радњама важи и за Пожегу. Под У. прилаже оригинал уговора о раду који гласи: уговор о раду Закључен између власника радње Љубомира Ф. Антонијезића опанчара из Пожеге и Страиње Павловића опанчарског помоћника из Поточана. 1. Рок трајања уговора: од 28 априла до 26 октобра 1914 год.; 2. Радно време: од 5 сати изјутра I до 8 сати увече; 3. Врста послова: опанчарски; 4. Награде: 240 динара у новцу; б.) у наатури: стан и храна газдина; 5. Рок плаћања иаграде: мало по потреби а ресто сконца рока;

Допис из Крад»ева Милан Аћимовић и Алекса Дугалић радници зидарски погодили су са Радисавом Јеремићем за 180 динарз, да му доврше једну кућу у овд. вароши, која почета да се прави пре 3—4 год. На посао су ступили 8 пр. м ца и до 1 јуна свега су радили 9 дана а ресто дангубили услед материјала што им није довољно набављан, за ове дангубе исти су опомињали г. Радисава и тражили да им он дан губе надокнади, али ок то није хтео да чује, зашта су били принуђени истог тужити Суду добрих људи и тражити накнаде за учињену дангубу 80 дннара. Суд је ову њихову жалбу одмах узео у поступак и осудио г. Радисава да им у име дангубе плати 40 дикара. — А како кућа још није го това, то је суд донео своју одлуку и у пресуди назначио и саопштио парничарима да кад Радисав иабави материјал, саопшти именованима да 1 је материјал вабављен и они од дана саопштења па после месец дана имају права прзступити раду на довршењу исте, и кад кућу буду довршили г. Радисав им има исплатити ресто зараде до њихове погодбе. Пресуда је изречена 4 овог месеца у 12 сати пре подне, за наплату ових 40 динара извршитељ није имао потребе, јер је осуђени исгога дана новац положио леловођи Суда добрих људи. Милан и Алекса тражили су од деловође новац досуђени да им да, он их је одбно велећи им да морају чекати 3 дана? Када се нзвршило 3 дана они су опет отишли код деловође и тражили новац, он им ни тада није дао већ им казао да дођу по недељи. На овако поступање деловође они су се псжзлили мени као председ нику Суда добрих људи и ја слм одмах отишао у Суд и лепо запитао деловођу је ли Радисав нозац положио, он ме је дрско одбио речима! да ја немам права зато да га питам | и да о томе неће ништа да ми одговара, ја сам га понова упитао је ли примио новац и зашто ниједао ономе коме припадз, ок ме је истим речима | одбио и истеривао напоље показујући ми прстом врата, кад сам га ја на ово опоменуо да буде учгивији, онда га је узео у заштиту кмет Лала

I 6. Особите обавезе: отказа немо[ же бити док исти рок не ослужи. 5 Јуна 1914. године у Пожези Потписи власник рудње Љубомир Ф. Антонијевић Стојан Павловић помоћник

На основу чл. 72 Закона о радњама суд општине варошице Пожеге оверава овај уговор. Бр. 1897. 5-\П-1914 године Пожега (М. П.) за председника суда Деловођа члан Сретен М. Јовић Рад. Петровић

* * И општински суд у Пож^|и на основу Закона потврђује овзј неза[ конити уговор(?!)

I и на исти начин суспендовао моје |право, велећи да ја иемам правз пиЈтати за новац гди је јер то је ствар ' општинског суда, кад сам га ја за[питао какво право има општински суд да рзсполаже са туђим новцем он је казао да постоји нека забрача ја сам и ту забрану тргжио да видим, она ми није показана, векећи да ја немзм права на то јер је то искључиво право опшгинског суда. Ова забрана није саопштека ни Милану ни Алекси, и ка питање моје зашто им није саопштена Лала одговара да је она код председника и да он није ту. Ја сам причекао пред[ седника општ. суда док је дошао и питао за ову сгвзр, он је са мном отишао код деловође и запитао га шта је било са новцем. Он му је показао новац и киштз више! Када га је председних опоменуо да има нека забрана, он је тада показао један табак хзртије нетаксиран и незаведен нигде, из кога сзм видео да Радисав моли Општин. Суд, да се тај новац не издаје досуђенима све донде док му они кућу недоврше, јер вели да од њих никакве гаранције нема за даљи рад на довршењу његове куће! На ово сам скренуо пзжњу председнику да је ово радничка зарада, да им се несме задржати и да им се одмах мора исплатити. Он је ћутао а Лала је одговорао да опшгински суд има права да ради са новцем шта хоће и није ми дао да добијем објашњења од председника. Кад сам га опоменуо да забрана није на законској основици, јер никакве таксе на њој нисам видео нити где да је заведена? Он је тзда свосвоје дивљаштво показао па је чак хтео на мене и да нападне да је имао физичке куражи? Ово није први случај да он овако напада на суд добрих људи; он ово стално ради, исмејава поједине и на сва Лалинска уста грди установу суда добрих људи, сваку доставу или спор он хоће да контролише и њггово гледиште да износи. — А нарочито је заинтересован око овога спора заједно са деловођом Витомиром Јестровићом, због чега незнам? Озакав рзд појединих општикских часника, нарочито именованих, не показује никакве ловољне резулгате, да закон о радњама има своју силу и да ће потлаченч — обезправљени

Анатол Франс: ОСТРВО ПИНГВИНАДА 47 КЊИГА VI. Ново доба Афера са осамдвсет хиљада бала сена ПЕТА ГЛАВА Пречасни оци Агарнн и Корнемиз — Сви, то би било премлого, прогунђа калуђер из Канијске Шуме, вртећи главом у знак неодобравања. Ја видим да Пингвинци желе да оклевају. Ако се ми будемо умешали у њихову свађу, онда ће штета снаћи и нзс, и ми ћемо плаћати ратне трош кове. Збогтога, драги Агариче, слушајте ме и немојте цркву увлачити у ту авантуру. — Ви познајете моју енергију. Ви познајете моју памет. Ја нећу ништа да стављам на коцку. Драги Корнемизе, само, ради остварења нашега похода, желео бих да нам Ви дате потребан новац. Корнемиз се дуго колебаше да својим новцем испашта за предузеће које му се чињаше сумњиво. Агарик је говорио час патетично, час плашећи. Најзад, Корнемиз попусти његовим молбама, његовим претња ма, вукући ноге и оборене главе, он оде у своју сироту ћелију у којој се све говорило о евангелској си-

ротињи. У једном белом зиду налазио се долап. Уздишући, Корнемиз га отвори и извади из њега једач мали пакет хзртија од вредности, па га руком која дрхташе, предаде побожном Агарику. — Знајте, драги Корнемизе, рече он и стрпа хартије у џепсвојеман тије, ову гферу са Пиром псслао нам је Бог, ради части и угледа пингвинске цркве. — О, када бисте имали право! уздахну калуђер из Канијске Шуме. И, када у својој радионици остаде сам, посматраше својим чудним очима, пуним несказгне жалости, своје пећи и своје реторте. ШЕСТА ГЛАВА Седам стотина Пироа. * Седам стотина Пироа биваху публици све одвратнији. Свакога дана су по двојица или тројица лремла ћивани на улицама Алие. Једнога ја вно шибаше, другога бацише у реку, трећи би намазан уљем, уваљан у перје и вођен кроз народ по бу леварима. Четвргом један драконски капетан отфикари нос. Они се више не усуђиваху да се појаве ни у својем клубу, ни при тенису, ни при тркама; не смеду да оду ни до Берзе. Под таквим околностима, прин цу од Бссеноа чињаше се неопхо дно да зауздава њкхову дрскост, да шиба њихову бестидност. Тога ради он се удружи са графом Кленом, Господином од Ла Тримела, ви-

контом Оливом и Господином Бигуром, и основа са њима велики са вез антипиротинаца којем приступише стотине хиљада грађана, војници, пукови, бригаде, дивизије, корпуси, вароши, окрузи и провинј ције. Баш у то време, Минисгар Војни, тражећи својега шефа генералшта ба, виде, на своје изненађење: да велика сала у ксјој је генерал Пан [ тер радио није била више празна као иначе. Сада откри на свима стра[нама, од пода па до тавана, у дубоким орманима, по три до четири слоја свежњева аката свакога фор мата и свгке боје, један изненадан огроман архив. — Шта је то? упита Министар зачуђено. — Докази противу Пироа, одговори генерал Пантер у екстази патриотизма. Када смо га осудили, ни смо имали ниједан. То је сада спрем љено. Врита беху отворена. Грегок ви: де како многи носачи улазе у салу, нссећи у рукгма неке свежњеве и спуштајући на столице које се угибаху под тишином. — Шта то доносе они људи? рече он. — То су нови докази против Пироа који су баш сада нађени, одговори Пантер. Ја сам их поручио у свима кантонкма, у свима генералштабовима и свима европским дворовима, усвима америчким и аустрал иским варошима, у свима африч -1

ким факторијама. Чекам бале из Бремена и Мелбуша. И Пзнтер потледа Министра мирним, светлим погледом јунака. Гре ток, пак, посматраше те велике го миле хартије са мање мира него немира, — Врло добро, рече он, врло добро! Ја се само бојим да афера Пи [ роа на тај начии не изгуби сзоју [ простоту. Она је била јасна; њена вредност састојала се у њеној про видности као и вредност кристала. Лупом би се узалуд у њој тражио комадић сламке, дрвета, каква мрља, најмањи недостатак. Када сам је ја испустио из шака, била је јесна као дан, била јесамдан. Ја Вам дајем бисер, а Ви од њега стварате планину. Говорећи без устручавања — ја се плашим да Ви, желећи да радите сувише добро, не упропа стите ствар. Докази! Заиста је добро када се има доказа, али јесвакако још боље када се нема иикаквих. Ја сам Вам већрекао:има са мо један необорив доказ, признање кривца (или невинога, то је, у приличној мери, једно исто!) Ма како да сам ја створко аферу Пироа, она ! се више не да критиковати; њој се нигде не може наћи примера. Она ј је била нешто невиђено, пошто је била невидљивз. Сада она пружа највећега простора дискусији Ја Вам саветујем, Пантере, да се са Вашим актима користите опрезно. ј Ја ћу Вам иарочито бити захвалан, > ко се умерите у својим сапоштењи-

ма новинарима. Ви говорите добро, али Ви говорите сувише мчого. Реците мн, Пантере, јелу ли и ова а кта лажна? Пантер се насмеши: — Има међу њима таквих која сам ја удесио. — Баш то и мислим. Ако су удешена, у толико су боља. Она су добра. Као доказни материјал лажна акта су, уопште, боља од правих, прво — због тога што су она нарочито, према потреби ствари, спремљена, што су поручена, и друго — због тога што она пружају тачну и сигурну основицу. Она су и кориснијз, јер духове стављају у јадан идеалан свет, далеко од стварности која у овом свету. ах! никада није непомућена ... Па ипа«, мени би, можда, било милије, Пантере, да нисмо, уопште имали никак вих доказа. Први корак антнпиротинскога савеза био је притисак на владу: да седам стотине Пироа и другова пре да суду са оптужбом да су велеиздајници. Прннц од Босеноа којибеше понуђен да ту ствар изнесе пред владом у име савеза, оде у Министарскн Савет и изјави жељу да би влада дребало да покаже опрезност и чврстину која одговзра озбиљносги ситуације. Он Стиште руку сваком министру, и, када прође поред генерала Гретока, шану муна уво: — Наставиће се —