Radničke novine

кије и Децина, на њему ће говорити друг М. Мужа. Конференција пре подне у селу Пепељевцу говориће друг Никола Милојевић абаџија. Конференција у Ђунису говориће друг Миладин Милошевић. Позивају се другови да развију агитацију за ове зборове. Како фузионаши агитују Фузионаши су се много уплашили да ће им сс овога пута измаћи власт из руку, па стога употребљавају сва средства да на овим изборима обезбеде себи успех. Они и сами не верују у своје приче о томе како ће народ умети да оцени њихове заслуге и како ће им н овога пута поклонити своје поверење, већ се лаћају средстава којима ће од нзрода изнудити поверење. А тим средствима фузи онаши обилују. У њиховим је ру кама полицијз, која врши притисак на бираче и приморава их да се и даље клањају седој бради г. Николе Пашића; у њиховим |е рукама и но вац којим поткрпљују и подмићују бираче, али и који им служи као сред ство за вршење пресиЈе над њима. Тако у Богатићу постоји један новчани завод за земљораднички кредпт. Фузионаши, који ч*не већину у уг.рави његовој, позивају сад поједине дужнике и питају их хоћс ли бити фузиоиаши и хоће ли за њих гласати. Ако неки одговори да није фузионаш и да за њих неће гла сати, они му онда прете да ће од мах присгупити егзекутивним мерама за брзу наплату његовога дуговања. Тако фузионаши сад искоришћавају тежак мзтер.чјални положиј нашега сељакз, у који су га довели они сами својом лудом и протизнародном политиком. Њихов је рачун прост: у пропастити материјално народ и на тај га начин учинити зависним од себе, па га онда употребљзвати као политичку монету за поткусуривање. Али ће се фузионаши преварити. Притнснуто јаче све на више скаче. И народ, материјално упропашћен и политички пстлачен, показаће у толико више отпора у колико се више буде притискввао. У то ће се и фузионаши уЕерити ових избора. еа либералске окрулсне конференције у Шапцу У лрошлу недељу су либерали ималн у Шапцу окружну конферен цију ради угврђивања кандидатске листе за округ подрински. Овој кон ференцији, која је била слабо посећена и која је рђав иредзнак за либерале у овоме округу, присуствовао је и г. Воја Вељковић, из Београда. Када су прозивали поједине општине да виде да ли су све заступљеие на конференцији, све је присутне изненадило да из Засавице није било ни једнога представника. А Засавица је у овоме крају била Либералска Вандеја. У њу је г. Шкорић пласирао скоро половину капи тала из свога завода, по злу чувене Подринске Банке. Кзд је видео да нема никога из Засавице, њему је задрхтала брада. И све остале делегате је ово јако дирнуло, и они су попут Фочић Мехмед Аге узвик нули: Ала кардаш, дсбро бити неће!

Испод Космаја Са среске радикалне конференције у Сопоту. Данас је овде одржана радикална конференција за. срез космајаки. Мало ми је сгало, вама још мање, до тога да у појединостима износим шта је и како је рађено и урађено на тој конференцији. Главноједати општу карактеристику. Маса, сакупљсна око Алексе Жујовића, Чеде Костића, Пере „Комите“ и осгалих „првака", предстаз љала је море (само не по својој величини!) које се у својим дубинамз мути, комеша. У народу је силно незадсвољство! Он није задовољан својим животом, а то не може ни бити под оваквим околностима. Про шаих избора послао је своје пред стаЕНике у Нар. Скупштичу да га оки тамо заступају и раде у његову корист, међутим, оии су га издали. Сада је дошао да потражи рачуне од својих биоача избраника. Ови су пак вешто умели избећи да се одазову жељама и захтевима својих бирача. (Пера „Комита" се изговорио како је он оштампао „пуна кола књига“ о своме раду у скупштини, и како ће он да разда те књиге народу да их чита. Ми би га могли запитати: колико има, Перо, тих твојих бирача који знају чита ти?): — Један чача је имао толико смелости да изађе са питањем: шта су онн (њихови посланнци) урадили за ослобођење ратника од порезе После одговора којим је Алекса опривдао себе, а тим личним оправдањем у толико више опгужио своје партиске пријатеље, приметио се на маси горак осмејак праћен глас ним негодовзњем. Говори, ма ла их је био приличан број, не Заслужују нросго да с? о њима говорн. Жалосни су исцрпени говорнички резервоари изборне агитације. Аргументација ифразеологија речитих агитатора свела се једино на анатему блока опозиције. На завршетку збора (конференција је претворема у збор), изврше на је канаидација. Младеновчанч и неке општине око Младеновца по кушали су да продру са једним кандидатом из своје среаине. Када нису успели они су се удаљили претећи својим куглицама. Ово држање Мла деновчана, као и њихово држање у дугим случгјевима (о чему ћу вам можда нарочито пксати), каракте рисгично је као извесно психолошко стзње младога капигала, који тежи да загосподари на свима пољима... Гледајући ову несугласицу, ово цепање у једној буржоаској партији, и нехотице сам ломислио: како ће тек ићи са блоком ? У опште маса је изгубила свако поверење не само у радикале већ и у остале буржоаске паргије. Народ не зка ш?а да радн. Он је просто заведен у пустнњу и ту остављен, напуштен од својих вођа. А у колико није напуштен од свих он им више не верује. Наша је дужност да се што активније заузмемо з» овај народ, за овога јадног бродоломника на узбурканој пучини политичког грабежа и пљачкања. Ми морамо указати тој маси које је прави пут којим се може и мора доћи до бољег, здравијег живота. Разиђимо се широм целе земље,

са упаљеним буктињама социјалистичке речи растерзјмо гадна јата политичких лажова и шпекуланата. Неуморно агитујмо за једину за* штитницу свих немоћних и поти штених. Космајац Не 1 већ 10 Званично се Ђећ објавило да ће идућих избора, 1 августа, бити бирано 165 посланика месго 166—колико их Је сада. Ваљевском округу се одузима један посланик, је р јеу њему сада мање преко 4000 бирача. Преио 4000 људи изгинуло је у ра ту само из Ваљввског онруга Али по тој званичној објави изгледа као да више нигде није нико погинуо. На једног посланика долази просеч но око 4000 гласача, смањује се је дан посланик, зиачи погинуло је свега 4000 људи. А шта ћемо са изгинулим подринцима, са шумодинцима, са упропашћеним 2. пуком, са сатрвеним 14. пуком, са изгинулим ужичанима и пожаревљаннма итд. итд. широм целе Србије! И ако Главни Државни Одбор хоће да смањује број посланика према погинулим у ратовима, онда не треба смањивати за 1 већ за 10. Не 4000 већ 40.000 по гинуло је и помрло у рату и у току ове године од болести и малаксалости задобивених у ратовима! Но ми нећемо тражити да Главни Одбор изврши ту ксправку и да, рецимо фузионаши добију 10 посланика мање на овим изборима. Ми очекујемо да бирачи иззрше ту исправку и сигурни смо да ће је извршити мало друкше него што се то фузаонаши, па и ОСтале странке надају. За 40.000 жртава бирачи треба да одузму фузиоаашима и о сталим буржоаским партијама, које су заједно са фузаоившима прире}диле те жртве српском народу, не 10 већ 40 посланика. Онај који је био за ра? са Бугарском треба да осети казну од народа. Онај који је без потребе побио толике људе, треба да покаје њихову крв. А то су на првом месту фузионаши па за њима, по ве: личини кривнце, националци, самосталци и напредњаци. Бирачи, судите им као што су и заслужили Од једнога зда друго Јле Фузионашки режим грца у својим сопственим греховима, у којима ће се изгледа 1. августа потпуно уто лити. Партиска нетрлељивост и го њење, грамзивост, пљачка, најбруталније и најбездушније пумпање сиромашних народних маса и још многа друга зла плод су десетогодишње политике радикалнога режима, десетогодишње политике не гда народне радикалне партије. О слањајући се на „народно поверење”, добијсно лолицијским насиљем и финансиским прнткском, радикали су били изгубили сваки критеријум допуштенога и иедоп>штеногз, мјралнога и неморалнога, подношљи вога и неподношљивога. Они су водики једну такву полигику као да су од некога дсбили најсигурније уверење да ће владати сго година и да се немају кога бојати. Но рђав рад доноси и рђаве п.чодове. Обест радикалнога реж-,ма, с једне стркне, и жеља за влзшћу, с друге стране, здружили су свс буржоаске опозицаоне партиЈС, и

Анатох Франс: ОСТРВО ПИНГВИНАДА 49 КЊИГА VI. Ново доба Афера са осамдесет хиљада бала сена ШЕСТА ГЛАВА Седаи стотина Пироа. — Ви сте лепи! У својој простоти он помисли да је она сигурно рекла нешто што је истина. Она му изјави да је Пиро невин п да се диви Коломбану. Он нађе да је. она узвишена и помисли да је лепа. Она се звала Манифлор и била је нека стара, сирота, презрена ко кота која је, мимо обичаја и изне нада, постала велика грађанка. — Господине Базиле, рече он и подиже свој шешир, што сам Вас повредио по носу, Ви ћете ми опро стити и разумећете ме. Ви ћете ми дати за право, чак ћете ми пожелети срећу и благослов, ако будеге сазнали узрок том поступку. Ја сам Вас побркао са Коломбаном. Господин Базил запуши целном марамом нос из којега је липтала крв, и подиже један лакат који је био го, пошго није имао рукава. — Не, Госчодине, одговори он суво, ја Вам нећу пожелети срећу, 1

ја Вам нећу рећи ниједан комплименат, ја Вам нећу дати за право, јер Ваш поступак био је понајмање сувишан. Вечерас су ме у три маха сматрали за Коломбана, и довољно је било шегачења са мном. У три маха су се патриоги на мојој лично сти наплаћивали са Коломбаном, и то је, Господине, чини ми се довољно. Тек што он то изговори, појави се једна група пиротинаца, и она, са своје стране, лознаде у Господину Базилу Коломбана и поче да га акламира. Са штаповима и гове ђим жилама полетеше пиротници на принца од Босеноа и његове пра тиоце и премлатише ах на мртво име, дочепаше се адвоката Базила и понеше га, улркОс његовом про тесту, вичући: „Жквео Коломбан! Живео Пиро!“ преко булевара, до кле црна бригзда која је стајзла у близини не јурну међу њих, не по' обара и не погази; многе натера на полициске страже које адвоката Базила, под имеком Коломбан, сурово и грозно лремлатише. СЕДМА ГЛАВА Бидол — Кокил и Ианифлор, Социјалисти Докле је бура гњева и мржње беснела кроз Алку, Евжен БидолКокил, иајсиромашкији и најсрећмији од свију ззездара, седео је у једној старој барацч издрзконидскога доба. Он је посматрао небо кроз један

рђав дурбин и означавао на поквареним фотографским плочама звездане путеве. Његов геније поправ љао је недосгатке инсгрумента, и његова љубав према науци тријум фовала је над мизеријом апарата. Са неугасивом енергијом посматрао је он ералите, метеорите, болиде, ватрено иверје и пламену прашину у васиони, и жњео је као награду за своје неуморне студије равнодушносг публике, незивзлност држа ве, антипатију научних корпорација. Утонуо у небески простор, он није знао ништа о оном што се дешавзло на земљиној површини. Новине није никада читао, и, када је ишао кроз варош, заузет у духу новембарским асгероидима, више пута ударио би у жицу на огради каквога парка или доспео под тсчкове каквога омнибуса. Високога расга и висока полета мисли. он је имао пошговање самога себе и својих ближњих које се манифествовало у хладној учтивости, као и у врло танком црном капуту и цилиндру под којим је његова личност добијала облик узвишене мршавости. Он се хранио у једној малој крчми које су се клониле све муштерије, мање спиритуалисгичке од њега. — НаставиИе се —

Јрн. читајтв јом“

оне излазе заједнички на нзборе да здруженом снагом зададу самртни удар фузионашком режиму. Ако је фузионашки режкм значио за земљу једно зло, режим здружене опозиције значиће још веће зло, подпрет поставком да се он оствари. Јер каква добра може очекивати иарод од напредњака, које је сн добро упамтио по сејменима и пандурима? Каква добра може очекивати од ;либерала који су пушкарали народ I онда кад је он бранио свсја права? И каква добра може очекивати од самосталаца кад су у друштву оваквих људи и оваквих партија, под претпоставком да су они сгми бсљи од њих? Никаква! На месго фузио иашкога насиља доћи ће насиље самосталско либералско иапредњачко , на место пљачке оних прзих допи ће пљачка свих других. Бирајући између фузионаша и здружене опозиције, народ ће имати да бнра из међу зла и горег. Једини је излаз из овога за бираче да на дан 1. авгусга гласају за социјалну демократију, Једину лемократску и начелну партпју у Србији, која ће, појачана, унети у наш политички живот више начелностк и внше моралз, и која ће во дити више рачуна о народним интересима. Народ дгвас има у рука ма једно моћно средство да у зндт ној мерн поправи свој политички и економски цоложај. Да ли ће га пак и у колико поправити, зависи од тога да ли ће умети добро да употребк то средсгво на дан 1. августа. Наша је дужност да га што ооље и потпуније обавестимо о сеему о воме. Како се газдује! Јоца Јовановић, министар грађевина, богат је човек. То сва Србија

је трпи данас после рата. Њу треба кривити за повлађивање милитаризму, за незајажљиве апетите његове, за пореску отмицу, за очзјно стање народних војника за које ни после мира нема мира, који без престанка робују по касарнама. Стидљиво као и влада излази на изборе и буржоаска опозиција, која се удружила да у скупу смањч сво ју срамоту. У свима судбоносним политичким актима владиним та је опозиција саучестзовала тајно или јавно. Она је владу чак и гурала на 'пут којим је ишла кроз догађаје. Она се одрекла улоге опозиције, она је умртвила саму себе и прегворила се у инструменат владе. И тако је у ропству трунула. Она није смела тражити народни суд о раду владе јер је у њему и сама саучествовала. И у самртном ропцу у коме се налазила та опозиција, не смејући се окренути народу, понудила је своју сулуду службу милктарцима кад је видела да су се они као нешто слоречкали са владом. Она им је обећавала дати више него што дају радикали. Али — влада је била издашна и при том — лавала готове паре. Опозиција то је вересија. И милигарци су се одлучили нз готово. Остао је Пашић на влади, али је Народна Скупштина запала у тако жалосну беду да се морала распуетити. Народни суд овога пута ваља да као оштра коса падне кад главама и владе и буржоаске опозиције. Њима треба заједко судити јер су заједно и грешили. Мзло их је у друштву кад су заједко сзмо три буржоаске партије^ Треба да буду све 1 чети^н Ј-ф тако се гласа данас: за 'присгалице рата м милитариЈма, за ! раче и терете народне, или за Савез I народа и народну владавину, за бур-

'ЗНЗ. СзаСрбијазна.исто гаН-Ј. какве^оазиЈу или за социЈалну демокра' Г ) ’ . . П ЛОПП . А ППЛППапРН ПРПШШ

је лепе паре зарадко Јица ЈоваЛОвић на прузи Крушевац — Ужчце и I т. д. Али можда сва Србија ке зка Iда Јоца Јованоаић и у сзима лрав цима ке изостаје иза Сретена Којића I који је, поред свога богаства, послао своје синове о држзвном трошку на [страну, не изостаје исто тако иза попа Минића, Дрзговића и других| ‘ а;,СН|И ‘■ и ћелепирџнја фузионашких. хоћемо бесплатно школовање и сред-

тију! (Говор је пропраћен бурним одобрааањем.) Друг Андра Живковић је објашњаеао неколико тачака нашега програма. БогатДши плаћају 16 динара порезе а сиромаси по 84 ди.ч. сапородицом. Те су порезе поглзвито г.осредае. Таленти сиротиње пропздају. Ми

Јоца Јовановпћ јс послао свога сина на страну, одмах по свршеном школовању, у комиси/у за пријем I железничког материјала са днев ницом од 40 динара у злаГпу. Тако његов синчић, пуи искуства из школ

ствз за школу. Наши су посланици тражкли да инвалида буде 1200 дииара и да не плаћвју сни хоји имају ислод 500 динара. Буржоаске г.артије дале су инвалидима просјзчки штап. Ми смо трзжили да радници

ских клупа, печали на рачун народа,«'- плаћа ЈУ П0 Р еа У- БуркоазиЈа отипо неки грсш као и тата. ГЈа г. Јоца I ма П0 Р ез У па чак и в » те Р ес - Ми смо је за свога другога сина, којн је С ад ^ражили да се не плаћа интерес на завршио гимназију, спремао решење [ Л У Г коа зелечаша и завод? и кири

да га пошаље на страну о државном трошку на технику. Тако Јоца, лепо, без предлога о потреби питомаца, напрзви решење и пошаље свога сина на страну. Па шта ће, сиромах! Не може он од својих стотинз хиљада одвајати. Тај исти Јоца Јовановић кандидоваће се за народног посланика да браки интересе народне. Па не ре циге сад да је фузионашка партија састављена из ординарнах ћелепирџија! ЈЈ

]е, а они све отеше и продадоше. Ми смо тражили да се казне убице а да помилују војници. А они награђују убице а војнике шаљу у тамницу. У селу Багрдану продаје се 800 прасета за дужну порезу, у ломачкој 73, у Белицч 43. Богаташи ће куповати имања јефтино. Богаташи деле ваша имања. Противнике взља ззди8ити. 3445 гласов?. ималисмо прошли пут без чувара кутија. Сад треба имвти дупло. Друг Живота Милојковић: имамл |ВЛаду и блок опозиције. Ми се ни ј једнога противнича не плашимо. Вла| Да нас је упропашћиаала у току толико година и себе својом полити| ком довела до гроба. Опозиција их помагапа. Ми износимо народу и^иј ну. Они ће се служити лаж|у лро-

У недељу 22. ов. м. држата је у Јагодини ковференцаја за округ мо- ј равски, којој је присуствовало око тив нас> Они ће рећи да смо ми ушли

стотину делегата из целога округа. : нг р 0 д да га поеваримо. Али му ми Од стране Г. П. Уараве присутвовао ј отва р амо учи докле га они варају. ттпл;г /1 п Ж И01/Л лпапппип и тт л . г

је друг Др. Живко Топаловић, ад вокат. Пошто је изабрано предсгавништво добио је реч друг }Кивко 7опа ловић, који је рекао: Првог дана кад се земља ослободила војничке диктатуре ми смо тра-! жили да се Народна Скупштина распусти и да се иде на народни суд. Кад је ова Скупштина бирана нз род јој није дао прав« ни да објав љује ратове ни да цепа балканске наооде и да претвара земљу у војнички логор. Народ ,е одмнх непосредно требао да буде суднја о до

Они деле а не ми. Ми нисмо противници своје отаџбине, јер се ми боримо за њено добро. Ми се боримо против оних који су од наше отаџбине створили нашу маћеху. Није истина да ми хоћемо да рушимо цркве и манасгире него да вера буде ствзр личног уверења а не предмет призагне трговине. Лажима и клезетама чротиву нас хоће народу да се баци нрашина у очи. Ми смо дужии да уђемо у масе и да их просветимо. Народ треба да види истину и зз истином ће поћи. Друг Носта Петровић из Јаго-

гађајима. Али мп смо то узалуд тра ; дине: Нас раднике зову нерадницчма

жили од владе ч од опозицијс. И једни и другн бегали су од народ ног суда док је била свежа и жива рана на његовом телу. Онису чекали да се откраве премрзли. да се прехране прегладнели, да прерасту ране раљенкма и да усахну сузе на очкма родитеља и д-.це погинулих, да се забораве разна чуда н покопи, ла се баци зео на мрачну прошлост, па да се тек онда иде на изборе. Без велике нужде влгда ни данас не би изашла на изборе. И она на њих данас излази стидљива

и готоаанима а од нашега радаживе. Између нзс и фузионашких сељзка има заједннце. То је заједница у раду. Сељаци не треба да мрзе сваки капуг. Тај капут нисе мно ги сељачки синови који су бедом отеранн са села. Ми се удружујемо радом за друге и хоћемо да се с единимо и у једну, у радничку социјаластичку партију. Све су партије једно прсма нама. Они су се у Крагујевцу сви сјединили противу нас. Дпк се ми оснажимо доћи ће избор где ће бити саега две листе:

лица. Излази да малогонорио оно- буржоаска и социјалнстичка. Идуме што је б;-:ло, а и шгс рс-че, рећи^ћих кзбора треба ударити жиг и ће само да се похззли. Њзј у лаце | радикалском режиму и свима њихо*

истину азља сасути. Њу ваља начи нити кривцем за све несреће које Је

вим т«јпим савезницчмј Другарица Трепчанин: Жена има

народ претрпео за аремг ратз и ко- своју улогу у оао| згнтјцнји. Жена