Radničke novine

\

та са својим другом да уђе у све|| јавносги лрикажемо потпуну слнку I Од жена је узимао по гоош лнрп !*"“ " оиок ’ “ ао ш ,™ са фабричког режии, у Србијж „о, за вреие рад" Ои °е сеТа жииа

једну исту судбину. Жене сад треба да се даду послу у толико пре што се оне не боје кмета и газдаша. Ви

.Један мали детаљ тога фабричког варварства, и то још у државноме предузећу, преиоснмо овде из ,Мо-

треба да обавестите свсје жене о нополскога Гласника* од 21. јуна. овоме што сте овде чули к упутите их ] Он је послат као коресподенција у заједничку борбу. ! Врањске организације монополских-ј Друг Катанић, учитељ: И пре ра- радника Београдској Централи, а това живот нашега раднога света односи се на тамошње сговариште бко је тежак. Сад је. неподношљив. дувана. Мора се повесги најенергичнија бор- 1 Кореспонденција гласи :

ба да се терети пребаце на оне ко ји могу даихсносе. Буржоаске пар-

овако погађо: Повисићу ти од 4 гроша на 6 гроша, али и за мене да има, колико дана радиш, толико гроша да ми даш, кад примиш плату\ Једне су девојке — раднице носиле његовим ћеркама чарапена презент, само да их прими на рад. Друге су женске давале по 6 дин. његовој ћерки,

Човеку што се смеје Сремница. 22 јуна. Кад се ви друже тамо редовно смејете, дозволите да се и ми мало насмејемо. До душе ово и није за смејање колико је за кукање, али се овамо размилели некакви народни

тије су криве што су брда оголела “—" ^ « »-».ч. те шуме нема, што су пољз необра- Р аз У мели шта нам пишете. Ви нас ђена и поплављена. Ресгва је нано сом испунила своје корито и сад

љубећи јој руку и у руку спусте 6 . Ппп ?,1 дпигочи динара! Неке му жене раде кућевни при]атељи па се убише доказуЈући, праги другови, посао, као рибање патоса, преле ву ] како нема боље славе и уживања, Мн смо ваше писмо добили; и све ну и ' Ј0 св ^ џабе сгм0 да ихприми кего кад сељак и радник ратуЈе по

питате како ми живимо ? Никако 1 Онч постулају са нама као са сгоком. Овле су постављене све ради калске дахије, први је шеф Мита Милијић, кога ви добро знате, јер

на посао. Другови: Што год је ра дника у стовгришту, свакоме је на-

две три године да прошири „маЈку Србију* пакадсевраги натраг кући

ришту, самоје код Јвас био са свим другчији; а овде му нема ко стати на пут. Ево како он ради: Он неће раднвка или радницу

двоје прасади, од другог 5 кгр. сира од женске бошчалуци и паре, свилене мараме — И ссљакеприма на посао, они му доносе јагањце, сир, маст, мед, млеко а зими дрва, и ако варошка сиротиња цркава. Шгогод је радкика у стоваришту, мушко и женско, никога није оставио да му не наплати што га је примио да амалише ! Он има за тај посао своје агенте раднике и надзорнике. на пример он

тече испод самих кућа сиротих ресаваца. Томе није крив бог него људи. Криви су они којн су нагнали народ теретима да брда оголи и океспособили људе да премештају своје домове на боља месга. Пуно села су данас под водом и љ>ди седе по трлиштима. Обратили су се за помоћ, али помоћи за њих нем*. Требају паре за владике, треба за милитарце којима су после рата капе позлаћене златом. Са вр ло малом сумом пак могућно је спасти народ регулацијом Ресаве. Не ма паре за призреду, ни за просвету, ни за народно здравље, има их за богаташе и министре. У срезу ресавском ево како стсји лросвета: 45 општина има а у њим ■ свега 28 школа, Од њих раде 16 школа, а у њима свега 27 учитеља. Сам Саилајнац 7 а у дваосталасре за свега 20. Отуда је просвета лотпуно запуштена. Впасници хоће да народ живи у мраку. Ми морамо ући у забачеиа села, дросветити на род и изрећи смртну пресуду власницима. В. Трепчанин. Пре рата су огромне сељачке масе долазиле са ср повима, косама и моткамада траже рада у вароши, Сад је та маса нарасла, а надница јој спалз. Живол\не намирнице пак поскупиле су. класа извојевала је један закок За св^ју заштиту. Противу њега су устале све буржоаске партије. Борбом радничке класе њега треба спасавати. Треба да пошљемо што више људи тамо где се кроје закони. Иастас Никсдијевић из Орлана: Нама сељацима кажу фузионаши, ва предњаци, либерали, самосталцн св« , ма ' м ? , заједно: куд ће те ви са радницима? I ’ ‘ Ј Ј То су папуџије, тишлери, опанчари,' су никатви људп! Они ће да опљачкају ваша имања! А ми видимо ко нас пљачка. То су богаташи који покуг.ују наша имања чим наиђе поплава а држава неће да нас чека за порез. Кад ми тражимо помоћ због поплаве, они нам најпре кажу: гласајте за радикале. А док не прегласате чекаће ваша молба. Ми треба да изберемо за наше представнике људе који ће заштитити све, и мушко и женско и старо и младо. Зашто жена да не гласа? Зар од жене не постаје цео свет. Наши противници песлали су своје пандуре и костогођице да нас лажу. Једна лаж јесте: социјалисти даЈу помоћ радикалима. С тога све једно је где гласаш, а за радикале, а за социјалисте. То браћо, нзје кстина! Ми бранимо нас и наше породице од тих радикала. Официри, којс ра дикали бране, убијаЈу без казне на ] Н ео је Министру председнику г. Па ше синове. Наши војници су јели Н ;ићу | 1 редлоге о Петровданским по ■ кукољ и поразболевали се, помрли | миловањима, које је овај и усвојно. по баракама и кречанама и нико од Укази ће бити подтисани сутра. растурн скупштина нзма дођу баш ^рен је кредит у сумл од ди нара, за оправку државног пута Ло- . учитвдаска Скупштина. Годиш! ња учигељска скупштина одржаће Преглед срескога Суда. По |се

платио што ће амалисати. Од мртвог | а он се топи °Д милин е кад видн би покров дчго, овај дахија! читаву чету муштулукџија, који му Другови: Његова су дела много I « еле добродошлицу! Ту ти јс порез-

признаница, гола дечица, беда, не срећа и све оно што никакав богаташ не воле! Порезник вели: пара

је био он код вас у главном стовз- п Р љзва - 3 ^ана да вам пишемо, не би ник, капетан, председник, меница, 1 могли његова хрђава дела да вам | " п “ 5 “ !, “ ш '’ гл "’ Л/ “"" опишемо. У списковима стоји име и његове ћерке дз и она ради, али ње кема на рад\Т. Те је и на тај начин нам треба, господа нам поцркаше од примити, па макар био најспособнији | к Р а0 11 л Рж' ан У. Лане му је један препуни каса и топли канцеларија, и нашреднији док му не да мито ! Р адник к Р ижго , д > ван У канцелариЈи,' Д°к сте се ви крвили са оним „див Он уцењује раднике киГ по 10, ког п0 читав0 кило! А неки дан Ј е ша ’ љим А Р на У тима • Калетгн вели : где по 20 дин. Од једног је радника узео ма Р а0 два ста Р ца ' који су 60 годинз сте раЈО, апсане нам пусте. Меница е у стари и то за ништа. Нема никога, кука и вели: где си геџо, ја од 200 који би овоме тиранину могзо стати порасто на 300 динара. Дечица веле: на пут. г Де си оче ранитељу, леба нам дај. Има још један покварени тип, а Беда вели : еј ратниче", сад ћемо ја не човек, у овом стоваришту. То је ] и ти Д а другујемо и од сад ћу ти Ј‘а Стојиљко Косгић, надзорник, брат судити. Не бој се! Бићеш гладан, од тетке Митк Михаиловнћу — (Вла- ] жедан, го и бос и све ове пријатеље шчету). Он вели : кад ми је Бог ујак Ј имаш да задовољиш!! Ми запањени нико ми ништа ке може. Тај Костић чудимо се овим красним пријатељи нуди женске на блуд силом, ако која ма , кад скочи наш председник Илија неће он им прети да ће јс отпустити, ] Јосиповић па подвикну овој булучим буде дежурни. Тај лупеж је по! менги: Шга! ја сам још бољи прија шадд,11пл п падоиипт\Џ| па пршиср ип ] Ј 1 __ _ » 1Г* 01 « одбије радника да прнмина рад, л ! заиимзњ У ш У сте Р- ( баш каои код в В .° например његови агекти кажу дотичном рад- нас Ур е Д-) К0 Ј И Ј е п °!!°ћу Мите У - н пача на „ т од Железнику: дгј му баику или две, па да Влашсшта ст >' пи0 У м °нополску слу- и ^ка па све лишће поЈеде а ,а сам видиш како ће те прими. Лањске ,жб У- Женске са с У зама У очима г0 ‘ ,е0 од Р У шња па сам све с РУ био године је се јавно погађао с, рад В0 Р е: ником 50г да недз ' да Р ади до земл > е и с Р ео се са гусеницом на ницима, велећи/ дај једну или две , У овом ст °в8ришту, - Јер ако хоће “Р едини - в ту сам се са гусеницом банке, па ћу те држати Лок се рад ] да Р а / И м0 Р. а Ј ити проститутка! ухаатио у коштац и гусеница се по не сврши. Јадна сиротиња, одвоји Сад смо иоднеЈ ! и ш У жб У нас 8 ° Т™ К ' а Желсзник У а Ј а сам скл0 ‘ о п грмо ла ге ппими на пап! лии > а и Р ошав ше Ф а и Д РУ ГИХ нев *- ! ЛИ0 т Р и К сга1 < хвати дрва за мој раЈер овгмо нема других предузећа да љвлгцг.збогузимања новца и осшало. г ^ 1 За сад оволико, а идући пут писзћемо вам још. Примите другарски поздрав од другова монополаца из Врање. Видећемо шта ће управа по овој ствари учинити. Зна ли управа Држ. Монопола да је исти Мата био от-

чун и заградио авлију прошћем као град, тако, да га не може прескочити ни хат мајора Вемића. Ја сам имао тако чисте рачуне општинске да у мал не заглавих апс да добри људи не дадоше да попуним касу. Да не беше пок. Косте Пајића да прими на себе кривицу за оно покрадено жито Милана Никшића, ја би вам био дарован са 10 година робије. Ја сам преко других лицитаната узео под закуп општинско имање, па кад треба да се плати а ја сазовем збор па расходујем плаћање, јернијеправо да председникујем и да плаћам. I Ја сам Филипа Цветиног одбранио да не лежи робију што је покрао свиње Милана кафеџије, а Милана сам казнио са 110. — дин. што ми ! је у суду казао да сам лопов и сад му нећу дати ни буре да однесе у ; Сланце. Ја сам 24. априла отишао са мојим сејменима у Сремачке цигане па сам их тако тукао а нарочито „Стрљу* мога одборника да сам и сам извукао један војштац по глави да ме и сада бриди! Е, пссле толиких жртава право је да ме кандидујете за народног посланика, какобихдовршио започети рад у „Ргу" иблагословио све недовршене „ноштене* послове. Као председник прочистио сам преко „Рга* видик на Авалу а као посланик прочистићу другу половину, да од Београда видимСремчицу. После ове изјаве ратници се искривише од смеја и одмах са другом Митом Алемпијевићем основаше одбор за агитацију и претплату на Радничке Новине и тако ударише темељ црвеној кули о коју ће се I. августа разбити упропаститељи народни. ОрловиЋ

би могли радити. Одједног неспособ.чог радника узео је шеф 32 динара. ко бајаги на зајам. Од тад ево већ 2 године, гај јадник тражио је нсвац неколико пута, он се све из говарао: даћути првог, те 17. од плате па му најпосле каже: па брате, зашта те држим у магацин 3 године, па I сам ти дао добру цену при откупу

Џз дана у дан Ј1ов одборник у београду НајУзрск бегсгву лежи у томе, што их место г. Дзнила Живаљевића од-[ аустријски официри немилосрдно борника опшгине београдске, који | гоке. је лоднес остгЈВку, долази са листе | Ј една д^одба. Молнм све другонапр^дњачких^одборника^г. Мансјло ве и др у Га р Ице; СВ у господу и све

Сокић, директор „Правде Протерани сдагачи из Босне Босчнска влада протерала јс јуче из Босне у Србију, око 40 типографа заједно са њиховим породицама, под изговором да су сумњиви

СИНДИКАЛНИ ПРЕГЛЕД ^орцима у /Јесковцу Каменорезачки, минерски и други радници у Добри поздрављзју херојску борбу својих другова и другарица у»Лесковцу, шаљући имскропуштен због крађе и сечења дувана ] МН у помо џ и сво ј е симпатије пролеу Нишу?! И ако је радикалац, срамно! Ј терске] гнушајући се вандализма Радикалне Владе и њене полиције. Енергично протестујемо против насилног угушивања штрајка и тражимо право на борбу, изјављујући да ћемо и у будуће водити енергичну борбу за право на живот, под заставом Социјалне Демократије. Шгљемо топло поздравље борцима и кличемо им: Високо издигни те барјак Социјалне Дгмократије, Лесковчани! Избори иду; вратите им жао за сргмогу! Црвени Лесковац нека сав поцрвени. Радимци у Добри

госпође и госпођице из Београда, Крагујевца и Јагодине обнвештене о афери СрезоЈевић — Коча Поповић, пок. Јован Ђурип и озога кћер Јованка од месеца мзрта 1913. го] дине, да све што знају, и нзјмању

У ствари, босанска влада је разо-јситницу, изволе писмима саопштити рила штгмпарије, па сада протерује 1 потписаноме, под пуним потписом и и слагаче, само да угушк излажење! назначењем улице и броја стана, усрпских листова. - ~ Срамота. Г. "ђуриЧић код Пешића. Ми нистар правде г. М. Ђуричић, ппд

1011 1 Итој нгунаие!...

опште, места куда би им се могла упутити захвалница, — адресујући на Социјалистички Народни Дом у : Беч, 25. јуна. „ ЈЈокал АнцајБеограду. гер‘ јавља, да је албанска кнеПотиисани ће такође бити јако об-, г ц ња за/едно са сво/ом деиом везан тачним личним саопштењима, ^ једном ЛојдовОМ пароброду ко|а су, као и она писмена, потре- \ Ј т Ј г г у 1 Ј отпуШовала, како се мисли, за Румунију.

бна за комплетирање материјала за тужбу. Душан Срезојеви* књижевник

2 Ј X они који су нас упроиашћивали па ( нам веле: не дадоше нам други! А I ЗНИ Ш* —Завлака—Ваљево. они су сви заједно.

1911 Париз, 25. јуна. Министаручигељска скуишшиа џдилвис | _ „ л . 14, 15 и 16 јула у Београду. На сшво саопттава, да Је заЈам Друг Милутин Аранђеловић: Со- водом жалби неколико грађана, на овој ће се скупштини извршити из- од бОд) милиона франака упицијалистичка партија у свој »ј про- Сресчи Суд у Пожаревцу, Министар бор нове управе, и решавати о важ* сан 40 иута више. * I иим '2гипптчим П ИТРГКММа УЧИТвЉа. . Шприри хокзулат у Београду н Чабриновић Бач, 24. јуна. .Фремденблаш’ пи ше: Београдска штампа саопштава, да у спрајевском атентату има кривице и до аустро угарског кон сулата у Бгограду, у толико, што је онз интервенисало за Чабрино■ вића код београдске полчци/е, када је ова хтела до га као сумњиву

иаганди истиче напред обзј економски циљ: преображај дангшњег друштва, и према њему управља своју политику. Све остале сгранке ћуте о томе, али је јасно да се боре за данашње друштво, за капитализам. Ми се боримо за економски слабе, они за економски моћне. Циљ на ших кзндидациЈа јесте да се изабе ру људи, који ће најбоље и најпре даније радити за наш програм. За овим је Једнодушно утврђена кандадатска листа, која је спроведе на Г. П. Управи на одсбрење.

16

правде послао је свога кнспекторз да изврши прсглед послова у томе Суду. Предавања у војсци. Како је велики број неписмених војника у Варлгрском пуку, то је министар просвете одредио 20 учитеља беогу«адских, да за време ферија уче ове војнике писмености и читању. Огует монитори. Јуче изјутра пет аустријских монитора, отпловзлису из Земуна за Доњи Дунав. Пролаз>.ћч поредгрзд?, монитори су по лако пловили, а њиховн ■ фицири посматрали су догледима доњч град. Изборни укази Јуче је подписан један велики царински указ, по ксме се царински чиновници премештају ,, , с краја на крај Србије. Потребе за У ономе ет Р ашиом на Р° тв У м Р ака -] овс указе свакојако нема, али има где пропада преко педесет хиљада Ј се ' 3 Беог лони фабричких радника ове благосло V врћи б ој опозици |, них г ( 1асача> вене земље, сваки зрачак којим се ма г ‘ инајмањеуспе осветлити, открива не- Војни бегунац. Јосиф Илаковић, вероватно дивљи призор тираније и| С; бин, војиик 76 пешачке рсгименте пљачке. ј из Панчева, путујући јуче панчеЕачВнше од свега другог нас би ра ; ком лађом за Земун, кад је лађа дсвало то када би њш један пут пристала уз нашу обалу, искочио је ј^иТрадиика. с1огГнекГсести"дрво«ељ«и пошло за руксм да нашој мртвоЈЈ из лгђе и предао се наиим влгсгима. радннци зарад обраћају преко ње.

у Србији?

ним живот.чим питгњима учитеља Иродетаризација ЧиновнОкг. Јучерању весг о чиновничком про летаријату, допуњујемо тиме што се у року од 3 дана пријавило 80 кункурената — књиговођа. Цени се да овде има 150 беспослених књиговођа. ^рнаути у Београду. Данашњим возсм допутовало је око 60 Арнаута, ради тражења рада. По причању њиховом у нсвоослобођеним краје- индивиду-у, паотера. Консулат је

вима толнка Је пореза, као и остале дације, да их нису могли издржати, зећ су морали напуститн своју по родицу да би могла спечалити неки грош да даду зз порезу. Сзда наше капиталисте неће кукати због скупе радне снаге, јер су то и желели са својом себичном полктиком. Сикдикални огласм Пододбвр саееи дрводвљсиих радмииа у Крушовцу обЈЈвљује да јсод15тек. месецаусгавозио Берзу Рада за упославање дрводељ-

— вели се — упутио тада акту прави београдске полици/е, у којем је јемчио за Чабриновића и захтевао, да га полиција не узнемирује. Управа београдске полгције морала је водити рачуна о овом захтеву аустро угарског консула, ма да јој је Чабриновић постао сумњив, из међу осталога и због тога, тто се консулат заузео за њега. На су протовоме — I ели ,Фремденблат‘ — ми смо у положа/у ,. да, на о снову аутентичних података. констатуЈемо ово: У почетку децем бра прошле године обратила се управа београдске полиције аустроугарском консулатуу Беогррду зва-

ничним актом, у коме Је пишала , да ли су тачни наводи, ко/е је Чабриновић дао српској полици/и о себи и свом ранијем животу. Аустро-угарски консулат се тим, поводом обратио земаљској влади у Сарајеву и на основу добивених обавештења, одговорио управи београдске полиције, да је Чабриновић дотле био доброг владања и да су његови наводи тачни. Консулат није имао повода ни за каква даља саопштења. Према томе није истина да је консулат интервенисао за Чабриновића, а још мање да је за њега /амчио. ШШ ВПТУЖЦЈЕ ШШ Бен, 24. јуна. „Албанише Кореспонденц*, орган бечког министарства сиољних послова за албанске ствари, доноси разговор свог сарадника са албанским послаником у Бечу, Сурејом, о учешћу српских војника у борбама на страни усташа. Посланик је рекао, да је и он добио извештај, да су преобучени српски војници прешли преко границе у Албанију и појачали усташке редове. За жаљење је што Велике Силе неће да укажу војну помоћ Албанији, а овамо ништа не предузимају за спречавање такве потпоре устаницима од стране Србије. Кад се прочита историја балканских држава долази се до уверења и сазнања, да словенска политика у извођењу својих одлука, није се никад устезала и зазирала од људских жртава. Нарочито је увек играло велику улогу одашиљање такозваних полузваничних трупа. У садањем тренутку државе, које су у суседству Албаније, извлаче користи из незнања и фанатизма великог дела арбанашког народа. Срби, ови највећи непријатељи албанске државе и мира у Албанији, радо помажу да се у Албанији изазову немири и компликације, које би могле имати великих последица. На очиглед целе Европе шаљу они експедиције у помоћ арбанашким усташима, без страха да ће им Европа стати на пут и ни мало непоштујући политику својих суседа. У издању С цнјалистичке Књижаре изашле су нове књиге: К. Маркс: Револуцмја и Контрарвволуција у Немачкој. Цена 1 дин.