Radničke novine

много неразвијеније земље имају много|слова, већ су тврдо веровали, да се н|-| У Бушу, и пор

синдикалистичке | Ја мислим да јб ова вест о његовоЈ смрти сувише

снага и Немци су је створилн. Интереси доказала да су ти песимистн имали прзвЦ дрли у парламенат _ индустрије и капитала приморали су Не- Од тога доба пије било прошло ни пушЛ ' У Пансилаакијч и Мнкесоиш соција мачку да постане велика војничка сила, 1 пет месеци а Немачка је у здоговору аајлисти добттјају по 1, а у Калнфорнијн 3 Русији рат, у који *

какве до сгда у исторпји нијс било. Не- Ауствијом објавала мачки милитаризам нпје ништа друго до се после умсшале и остале ззпптересорођено дете кемачког капитализма. Војна ване државе снага била је дужна да брани ингересе Према томе Немцн су за много мевлздају! 1 е класе и капиталиста изпутра и сецм унапред зиали за овзј рат. Смисао да крчи пут индустрији споља, т.ј. да и цј- љ р ;1 та њпма је био веома јасан м. осваја нове земље, да нх претвара у не- 1 одређен. Оин су помоћу рата хтели да мачке колоније и да на тај начин ствара прокрче пут својој индустрији, да освоје индустрији нове пијаце. ! нове колоније, да створе нове пијаце и Да би колико толико раширили своје д а на тај начин оспгурају себи економ-

| мандата; у Манесоти и један секаторски мапдат. Међу социјалистичким прслаанцима у Калнфорнији има и једна жгка. Ддбијсни су социјалистички мандатн п у другнм вемљама. Укуппо узев, Соцнјалнстнчка Партија излази из избора са овим резултатима: 1 посланнк у заједничком парламенту (досад без мандата), 22 посланпка у парламентима појединнх савезних држава

колоније Немци су пробали нешто силом С ку и политичку хегсмонију на европско:! (досад 15 ) и 4 државна сенатора (досад 1 ). нешто мклом да завладају једиим делом континенту. Познати немачки философ| Исто су тако многобројнн соцнјалиМарока, али су, наишавши на енергнчан Вунт у свом предавању о рату, које јсЈ ст::чк11 успеск н у окружним п општнкотпор Француске и Русије, били прину- држао пре кратког времена, отворспо се ] С1<КМ избсрима. ђени да^напустс тај план. У исто време, нзјаснио, да Немачка треба да се борн немци су велику делатност развијали у 1 за правичнију поделу колонијг, за приМалој Азији. Целоме сзету познато је лу- саједињење Немачкој руских балтиски;с, каво кокетирање немгчког императора са 1 губериија н т. д.1 , |

турским султаном. Немци су се свима си-

Велики европски рат, дакле, иије рат

лама старалћ да ивропску Турску, наро- за иде ју как0 хо мисли благородии Пол чито Малу Азију претворе у своју коло- 5 оа ј С| нити ј с то рат за правду и право,, нију. На жалост нп тај план нијс лако как .

се то чннн миогим буржоаеким по-, , а Ј,у икада бити у стању наћи речн са којн осећам за рлим Туцом. Ја ниI ам у стању замислити да је Туца мртав!

било остварити. НаЈпречи пут из Немачке лкти , 1а р имз , На против то је велика борба ’ : ојима бих исказао бол у Малу Азију води преко Балканског По- на р 0да за иова тржишта, за нове коло-1 ишим милим и пеумрл луострва и то пре свега преко Србије. ни ј е? за р взна природна земљина богаЗбог тога Ј е Аутро-Угарска као савезни-' ства> или краће речепо борба за материца и агент Немачке стално насртала на ; алнв блага земаљска. И овај колосални самосталност Сроије, стално тежила да р аТ] ка0 и мноте друге мање социјалне

поЈаве, још Једном очнто докпзуЈе, да

прегази Србију и да пошто иото продрс ка Солуну. Но Ј)ат балкаиских савезиика цсШориски материјализам у основи своса Турском пореметио јс у многоме пла- : 0 ј П р 3вилна те0 рнја. Д-р Ср. Попадић

са Турском пореметио јс у цове немачке дипломатије и довео је донекле у незгодан положај немачку колонијалну политику. Али сви ти неуспеси у колонијалној политици пе би билн тако страшни за немачку трговину и индустрију да Немачкој није претилз велика опасност с друге стране. Главна пијаца за немачке фабричне производе и за немачку трговину до сада је била Русија. Немцисуу

|ШШ 11211 589.775 соцп јалнста у рату УогшаНз, централнн орган немач-

Уредништву Радничких Повина Ја немам моћи, нити могу замислити

сви нећемо моћи више видети тог дива на говорници? Зпр се нпкзд више неће поновити оиај зпнос, у ко.м смо тако често билп кад смо н нпег драгог Туцу слушали? Ја пе могустим да се помирам кнкад! Туца ће увек међу нама бкти! Зар може и једне седннце без Туциног присуства бити? Не, ои ће увск међу нама бити, и ако ке физички а оно духовво. Сећање на њега гониће нас на приљежнији рад за спас народа. Па и покрај све неверице грозна јава мора нас освестити. Мн смо изгубили оноштосмо најбоље имали. Изгубилк смо колоса који је бно у стању све на своја плећа примити. Изгубпли смо стожер. око ког смо се скупљали. Тешко, нретешко ће нам бнти, кад се само сетимо да њега више нн у једној синдикалној организацији видети иећемо! Л.З је могло бити искупљнвања, у овом крвавом рату, нашле би се десетине које би место њсга крв пролиле. Али све је доцкан. Нашег милог Туце кема! Одужимо се његозој сени борбом до истраге за општу ствар! На положају Мнлан Илић члан Главие Партиске Управе

(ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА) Успех енглеске флоте

Русији протурали за скупе паре своје ке Социјалне Демократије донео је само четири мале немачке крста-

фабрикате а отуда су за јсвтин новац статистику радника по социјалистичизвлачилн потребне им сировипе. Као ; син д И катима који С У ДО пре два војничка сила Иемачка у многом поглс- ^ _ . Ј Ј \ г ду била кададоћнија од Русије, нарочито, м^сецп послаги на бојно пдље. Укуппосле руско-јапанског рата, који је Ру- на цифра износи 589.'/75, од косију много ослабио. Благодарећи тој над-1 јик на металце долазм 152.000, на моћности Немачка је била у стању да I гра ђ единаре 120.000, и тако даље.

склапа са Русијом повољпе трговинске уговоре зз своју фабричну индустрију т.ј. она.је доводила вишг пута колосплпу руску империју према себи у положај колоније према метрополији\ Немци су гледали на Русију просто као на своју колонију, што је ондг .донекле и била. Таква зависност од Немачке Русији се ии у колпко није свнђала и Руси су се нарочито у последље време старали, да се тако или иначе ослободе од немачког јарма. Рох немачко-руском трговинском уговору истиче у 1917 гудпии

Као што се нз овога види, број

| рпја бнла врло активна, али нам није нанела штете. Исто је тако било и ка висовима изнад Меза. У шуми Ле Претр наше је иаступање продужеио и појачано; заузели смо раскрсницу Оца Илариона.и отели смо једну митраљеву. Н* сезеру Сенонв, на 12 километара северо-источио од Сен-Дија, разрушили смо једну неприј-тељску караулу и чврсто смо посели један врло повољан положај. На југу од Сенона одбили смо уз наше мале губитхе јсдан пепријатељеки напад. На југу од Тана заузели смо стн„ , ницу Аспах и дуж железничке пруге орТокио, 28. повембра. —У одго- 1 ганнзовали смо везу с Белфором. Наши

Лондон, 28. новембра.— Британса победа у Јужном Атланском Оке\у има велики значај, јер са Океаа уклања и последње велике ратлађе немачке. На морима оетају

{ице, које су незначајне.

Чијк ће бити Кијао-Чао

?ору на ингерпелациЈу поводом реенице у ултиматуму Јапана Немачој, у којој се каже да Кијаечау “ ,ШЈ _ алиста : у .. немашшЈ . в<? ЈС Ц1 ^> едвд " » да се врати Кини, мииистар' аољних послова Като изјавио је да

да износи један десети део целокупког људства. Из те цифре може се кајбоље видети зашто се нису испуниле наде толиких површних посмлтрача који су очекмвали од нсмачких соцпјзлиста да спрече рат н дезорганизују Виљемову војску.

с|да не може ништа рећи о будућ10 сти Кијао-Чзуа. Међутим, Јапан ђе дао нџкакво обе!;ање ни једној ј сила (Кср. Бпро). т , Безецузу Галици1у Још се држи оуржоаско друш-Ј/Ј ^ЈЈЈ “а Јј Петроград, 29. нозембра. — Минитар укутрашњнх дела и миниетар пра1де послали су своје чипознике у Галиију да изучавају социјалне и религиозне силике у земљи. како бп олакшали што I ЛЧ.ШС1 -Т 1Л.ЧЈ | 11Ш\ 1 1 V.,’Л, иI 1 1 V- V X- 1\Г11« 11 I ' поверењем и зебњом на спремање Русије. гандистички рад Социјалне Демо-Јрд Ј е внше могуће увођење руског пра Помисао да се велихе рускс пијаце могу ј кратије па да га заљуља из темеља једног дана изгубити страшно је }’зне- п сруши у неповрат миравала немачку буржоазију. Стога су се у Немачкој решили да предухитре Русију, да је нападну к сломију пре њо што она војничкн буде спремна. Многим читаоцима сигурио је нозкато, да су немачке новине још у јануару и фебруару ове године повеле велику кампању против 'Русије. „Келнске Новнне“, које се узгред буди речено налазс у дослуху са

и због тога Русија се живо спремала за тво, благодарећл несвесносги и у -I тај важан моменат. Нарочито се миого спдваности пролетерских и сељачхих/ радило на реорганизацијп војске и на по- масаЈ и требаће један колосалан и дизању неких стратегиских железница У ј т јан организаторскн и проплНемачкоЈ пак гледали су с великим не- Ј г Ј к 1

џт — социЈАластички успеси —

21. октобра у североамеричким Сједнњеним Држазама извршени су општи немачким министарством спољних посло- избори , д е ф ииитинких резултата још пс 1

Јосудз Едисоноз завод спаљен Њујорк, 28. новембра. — Целокуппи заводи Томе Едисона и Коми. V Вест Ораижу (1Бу Џерсеј) унилтени су пожаром. Само је Едисо!Ова лабораторија спасена. Штета се 'цени на 5 мнлпона долара. Узрокје шжару вероватно у експлозији.

ва, иисале су шада ошворгно да са Ру сијом треба ратовати одмах т ј. док је

ма; али и нз онога што се досад зна зе 1 ' се види да је обележје тпх изоора: по

мачки листови и великн део немачке буржоазије. Наравно поменута кампања пронзвела је на руско јавко м&ење велики утисак, тако да је Сазоноз био прииуђен да тражи објашњење од немачке владе. Немачки министар спољннх послова старао се свима силама да умкри свога руског колегу тврдећи, да писање појединих листова нема никакве везе са владином спољном политиком и да немачка влада нема апсолутно никаквнх агресивних намера према Русији. У Русијн пак било је тада много песимиста, који нису придавали никакав значај тим мирољубивим изјавама немачког министра спољиих по-

гресчста (нове Рузеелшове иаршије) опадањс владајуие демократскс парп:ијс\ После двогодишњг паузс, СоцијалнаГ

РусиЈп ЈОш несиремна. Неспремна Русија ; т Соиијалне Демократије, пораз про пооедиће се лако, а са побеђеном Руси- - ' ■ јом по мишљењу „Келнскик Новина“ Немачка ће моћи дз закључи трговинске угопоре онако како то буду захтевали интереси њене индустрије. У ксго време иобеђена Русија неће бити у стању дз се одуврс немачком продирању преко Балкана на исгок. ГТисање „Келнских Новина“ прихватили су радо сви важиији не-

У Санџаку

Цетиње, 29. новемора. — Црногорка војска продужила је 27 и 28 иовемгра наступање преко реке Лима у правцу ‘пшеграда и претерала је непријатеља,

Демократијз поново шаље 1 свог пред-в 0 ј к 0ДСТ у па ка Вишеграду. Непријатељу ставннда у 1\онгрес (доњи дом заједни-||у нанесени осетни губитци. Заробљено 100 војника и заплењено доста пушака.

чког америчког парламсмта), адзоката Мајср Лондона, изабратог у Њујорку. Али наша партија има још и других успеха. За парламенат у Цискоисину изабрано је 8 (досад 6) иосланкка и 1 се катор. За парламенат у дЈзжази Оклахоми ,, че , с непријатељ показао внше актћвпрви иут су изабрани о посланика и 2 р сти у предслу Ипра извршно је про

У Француској Парнз, 29. новембра. Службено. —

сенатора социјалиста. Ту су социјалистички гласови порасли од 42.000 — колико су износили лре две године — на 70.000, док целокупан број гласача у тој држави износи 220.С00. Укупно пак, у Сједињеним Државама наша Партија је добила за законодавне изборе: 1908 године 424.000’ гласова, 1912 године 921.000, а овога пута број социјалистичких гласача пребацио је далеко први милион, и ако је учешће бирача било много слабије но пре две године.

Иву нас више напада, од којих су три ћпада потпуно одбијена. У пределу Арабила је артилеријска борба. У предеТраси л’ Вал ућуткали смо непријаљску батерију. У пределу Живенкур, пет километара северно од Бери о к, наша тешка артилерија са успехом ј|дејствовала противу пет непрмјатељх батерија. У Аргони смо своје ро-

су губнтци били незнатни и заробили смо и непријатељских војника. БасерЈман за анексију ос-\војених земаља Лондон, 29. новембра. — Немачка штампа саопштава говор који је шеф либералних националиста, Басерман, изговорио пред члановима његове партије у Рајхстагу. У своме говору он дефинитивно признаје намеру Немачке да очува земље које је заузела: Држимо чврсто, рекао је он, све што смо заузели к задобијмо све оно, што нам је потрсбпо. Крвавим ратом до сјајне победе — ето, то је девиза ове велике епохе. Борба око Јужне Африке Лондон, 29. новембра. Званично. Војне олерације око заузимања Тоголанда и разорењз ностројења бежично телеграфије у Камини стали су око 6000 лмвара стерлинга. Законедавно тело Златне Обале у Африци решило је да прими ове трошкове као знак помоћи и искремих симпатија колоиије у овоме рату у који је и Енглеска умешаиа. У 1915 год. колонија ће приложити 8000 ливара стерлинга за ратне трошкове. Енглези продиру и даље у Малу Азију Лондон, 29 новембра. — Енглеске су трупе заузеле Мазеру на левој обали Тигра и Кураки. Бивши гувернер Басре предао се са свима својим труиама у Курнаху 26 новембра. Заробпли смо 1100 људи и задобичи 9 топова. Енглеска штампа о српским успесима Лондон, 28. новембра. — Српска победа произвела је у Енглсској велико задовољство. Штампа инше да пвчасно место у овоме рату припада несавладивој српској војсци.

е помакли отприлике за 30 мвтара и КуПИТб ДОбООВОЉНв ПОИ|цли два непријатељска напада. ј Ј г " У пределу Варен немачка је арТиле- ј ЛОГв ЗП гЗДНИЧКв ПОВИНе

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевић, нозинар.

Штампарија ,Гутенберг“ Милаиа П. Стефановића — Ниш.