Radničke novine

БРОЈ 213.

НИШ, СУБОТА 6. ДЕЦЕЛ БРА 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV.

Рукописи се невраћају Број 5 пара

Излазе сваки длн

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА Н\ЛАЗЛ СЕ У ШТАМПАРКЈИ .ГУТЕНБЕРГ*

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

ИЗДРЖДВДЈБЕ

НЕВОЈБЦИХ У РДТУ

Говор социјалистикког посланика Трише Кацлеровића, држан у Народној Скупштини 2. ов. м. приликом дискусије по Закону о помаглњу невољних у рату. ( 2 )

Овде сада долази финансиско питање. Терет издржавања ових избеглица и невољмика није правилно решен. Овде је предвиђемо, тако излази пз Закона, да ће се трошкови око издржавања невољних подмиривати из редовних буџетских прихода, који се опет добијају прикупљањем неправичних непосредних пореза и још неправичнијих посредних пореза. Значи да ће ово садаигње своје издржавање плаћати сами ти невољници и саме те избеглице. А ово није никакво решење овог пиаања. Међутим ако се жели да буде правичности ми налазимо да трошкове око издржавања избеглица и свих невољниху рату имају сносити они који су имућни. Имућни су данас у Србији у првом реду и једино дужни да, преко једног ослобођеног минимума прихода, плаћају и око издржавање избеглиЦа и невољника. Ту долазе сви они капиталисти, банкари, рентијери, банке и крупна предузећа који у првом реду имају наЈвише користи и од овог рата и од свих осталих ратова. Не треба доказивати ту тезу, ту истину да се као што рече један господин који није наш присталпца пре неколико дана, овај рат води ради интереса богатих, имућних и силних и да су они ти који имају да згрну сав плен из овог рата и да они којп су највише имућни треба да поднесу и терет око издржавања невољних који се у рату за њихове интересе бију. То питање, дакле, није правилно решено и ми сматрамо да је и то један довољан разлог за наше одвојено мишљење и да се изјаснимо против оваквог иројекта. У пројекту је, по измени одборској, решено да сума за одбеглице износи један милион у готовом новцу и пет милиона у натури. Ми сматрамо да је то недовољно, и да је потребно далеко већа сума за издржавање добеглица и невоЛЉих. Потребна је много већа сума у готовом новцу, јер има категорија до беглица и невољних који могу добро подмирити своје материјалне потребе само у готовом новцу. Ту мислим у првом реду на варошко становништво. Та сума мора бити много већа него милион динара у готовочдовцу и много већа него пет милиона динара у натури. Код овога питања није одређен нарочити креднт, нарочита сума искључиво за овај циљ, већ потребна сума има да се добмје из општих ратних трошкова. Ми калазимо да ће једнога тренутка ти општи ратни трошкови да пресуше или ће министар финансија и. врховна команда рећи да је тај новац „потребнији" за војне потребе него

за помоћ избеглицама и невољнима. Доће ће један моменат, као што је већ био један пре неколико дана, кад је министар финансија средишном посланичком одбору казао да нема пара. Толикп ће свет гладовати по више дзна, отићиће и неће примити помоН, као што је већ било случајева. Потребно је, дакле, да се прецизнра нарочпта сумз у Закону, да се стави нарочити кредит, на ако се покаже да то није довољно ту је Народна Скупштина да донесе нове суме. Исто тако потребно је казати колики ће бити дневни минимум за издржавање избеглица и невољника, а не оста • вити да то одређују по својој вољи и неједнаке другн. Не треба оставити на вољу ни средишном посланичком одбору ни ма каквом локалном одбору да сами одређују колико ће тај минимум бити. Што се тиче организације ове помоћи и то питање у овом закону иесрећно је решено. Створен је нарочити средишни одбор од народних посланика. Ја сматрам да ова ствар овако не може да остане. Мислим да Народна Скупштина прошнрује круг своје надлежности и својих фуикција. Овај Средишни одбор има да врши у ствари један посао ексекутивне власти. Он има да врши оно што има да врши влада. Међутим фуикције Народне Скупштине знају се: она нма да доноси законе, да вршн контролу над нрименом Закона и контролу над администрацијом и владиним радом. Ако овако остане, како сте ви пројектирали, значи да је Народна Скупштина одступнла одједногврло важног уставног и парламентарног принципа да она буде само законодавни чннилац и контрола владина и пристаје да прими послове владиве и још нешто више: одговорност коју треба влада да поднесе. Овај закон кад Народна Скупштина изгласа треба да га пошље влади на извршење. То је једино иравилно. Влада нма да осигура извршење тога Закона и његову финансиску страну. Како ће то влада извршити, добро или зло, ту је Народна Скупштина да после каже своју реч. Ако влада добро сврши тај посао, влади односно партији која је делегирала ту владу, биће добро, стећи ће народно призиање. Аке влада буде рђаво примењивала тај закон, ту је Скупштина да је контролише и да је осуди. Али никако не треба допустати да Народна Скупштина прнми на себе функцију извршне власти. Ја сматрам, с друге стране, да је оиа одредба којом се предвнђа да се, на пример, на писмену доставу двојице народних посланика може неко осудити за гажење овог закона, такође једно дегрлдирање народних посланика. Ту,

.таас

од прилике, народни посланици до-' лазе на улогу жандармз, чијп се рапорт може, али не мора узети као потпун доказ, ако се не изнесу други противдокази. Господа иародни посланици не треба да дођу у ред жандарма него треба високо да чувају п принцип парламентарности и своју дужност коју нмају према себи и иароду. Бојазан која се чује у скупштинским кулоарима да ће једиа партија, радикална, која стицајем прилика има данас највећи број партизана у чиновиичком реду, искористити ову ситуацпју па да ће ову помоћ делити несавесно, та бојазан мора да ■отпадне и то не треба да буде разлог да Народна Скупштина гази начело на коме сама постојн. Ми можемо унапред да знамо и да будемо једним делом и уверепи, да ће тих злоупотреба бити, али зар зато што знамо да ће тих злоупотреба бити, ми смемо да се одречемо једног велнког начела? Па ту је парламент да контролнше и пази да ли неко врши злоупотребе у примепи закона. Опозиција другу дужност готово и нема него да врши контролу над примењивањем закона и радр,м зладиним, и тако мора бити и са овим законом. Према томе, ја држим да сви разлози говоре да, кад је реч о оргамизацији овога посла и извршењу овога закона, Народна Скупштина ту нема никаква посла. У крајњем случају Скупштина може само да контролише примеиу овога закона каквом анкетом парламентарном. Та анкета може да буде стална и ова може више користи да донесе него ли што се овако Народна Скупштина ставља у службу појединим министрима и влади. Не Народна Скупштина владпн, већ влада мора бити увек орган Народне Скупшгине. Ја сам мало час наговесгио да у Закону није предвиђено докле ће трајати ова помоћ, а то је важно и то Народна Скупштина треба да предвиди. У нашем одзојеном мишљењу је такође наглашена важност потребе да се утврде цене животним намирницама, а да би се те цене које су данас неприродне иненормалне колико толико изједначиле у целој земљи, потребно је радити на томе да се пивелишу н цене и животне намирнице. То ће се постићи поред утзрђеног ценовника који по овом Закону треба да направе и сачиие владини органи, још и планским пренашањем животних намирница из них крајева где их има више у оне рајеве где су потребне. Ово неколико примедаба које се налазе у нашем одвојеном мишљењу, које смо сматрали за дужност да нагласимо и овде, мислим да Народна Скупштина нема разлога да се о њих оглуши. На крају имам да изјавим ово. Ми смо зато да се свима невољнима, не само, дакле, избеглицама, помогне што пре, помогне што боље, да и овн невољни који су остали овде у позадини, као и они који су отишли у бојни ланац и

који проводе тешке дане у рововима, са што мање мука и потреса и по своју матернјалну егзистенцију и по свој душевни мир, претуре ове тешке и грозне даие рата. Али то ће се питање једино правилно решитп ако се узму у оцену ове наше примедбе и ако их Народпа Скупштина усвојп. Не буде ли тако, ми уопште не можемо гласати за овај предлог, јер он иеће бити добар и од њега неће већина невољника имати никакпе користи.

НА БРЗУ РУКУ Које је владин орган? Цанос имамо владу састављену од три партије-, међутим, од свију буржоаских парт.ија само једна, фузионашка, има своЈ орган, Самоупркву. Које је, према томе, орган коалииионе владе? и могу ли се изјаве Самоуправине сматрати као мишљење све три владајуће партије? Ја сумњам. Иико, например, нема горе мишљење о Самоуправи него ли самосталци. И како ће онда она тумачити њихове интимне жеље и мисли ? И којч бч ТО .1"С'Ћ уопште ".а?аа бати иарач идеја ових трију сасвим диспаратних партија и озе осморице министара које одржава у духовној и политичкој заЈедници само указ о постављењу\ Ја мислим да ће најбоље бити да се одсада као владин орган сматра — добошар нишке општине.

У СРБИЈИ

— БУГАРСКИ СОЦИЈАЛИСТИ ЗА СРБИЈУ Работнпчески Весник, орган тесних бугарских социјалиста, пише у броју од четвртка, поводом српских победа, ово: Нови одлучни успеси Срба у њиховој крвавој борби с аустроугарском армијом дочекани су са големом жалошћу код наших националиста. По трећи пут откако је почео рат они су, ликујући од задовољства и спремајући се за наследство, предсказивали дефинитивну пропаст Србије, и већ су јој певали со свјатими пред отвореннм гробом — у који Србија не само што није сишла, него шта више, једннм невероватним напоном своје снаге, једним смелим јуришем који је личио на впхор, својом војском потерала аустријске пукове, здробила их, а остатке пребацила преко границе. А венац гог неочекиванога српског подвига, којп мора човека да задиви, био је повратак Београда, у коме је хабсбуршки империјализам пре неколико дана, са шумном егзалтацнјом, био побо своју заставу и у коме се постављени аустријски губернатор већ спремао да широм целе прегажене Србије заведе војно-полицијску днктатуру. Авај! Ти снови аустроугарских империјалиста распрскоше се и ово-