Radničke novine

БРОЈ 224.

НИШ, СРЕДА 17. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV.

Рукеписи се невраћају Број 5 пара

Пзлнзе свакн дли

УРЕДНИШТВО и '.*'М'ДНИСТРАЦ(ЦА Ц.ЧЛАЗН С.Е у Н! I ЛКПАГЛЈИ „ГУТЕНБЕРГ"

'.мГШДЛЗПјЕ .ШИ I

БВДЕТ ЗА 1915. ГОДИНУ Нечујно, у потпуној тишини и далеко од ратнога ужаса, јуче је изгласан у Народној Скупштиии у начелу и на првом читању буџет државних расхода и прнхода за 1915., годину, који је само продужеље буџета од 1914. г. И док они јадници у војничкој униформи, које називају херојима, стоје на мртвој стражи, помирени са тим да свакога гренутка изгубе свој живот, нлц/ док залечују ране задобијене у последњим борбама, дотле им њихови нредставници у Народној Скупштини товаре на леђа нов терет. Тај нови терет Ие највише осетити на својим леђима сиромашне класе, онако исто као што оне највише осећају на својим леђима и терет рата. Јер, као шго рекосмо, нови буџет је само продужење старога буџета. А стари буџет је оптерећивао највише сиромашие слојеве, пошто се две трећине предвпђених •државннх прихода прикупљају од посредних пореза, жоје највише плаћа сиротиња. Кад је гребало одати заслужену хвалу херојима који су спасли земљу од упада непријатеља, онда наш парламенат није пропустио да то учини, — јер га ништа не кошта. Али кад је требало дати видна, опипљива знака захвалности ; кад је требало олакшити мало овим сиромасима економски терет који их дави, онда је парламенат изостао са својом захвалношћу. Тако буржоазија увек ради. Она врло радо даје оно што је ништа не кошта, али нерадо и никако не даје оно што би мало окрњило и умањило њен доходак. У томе је сложна сва буржоазија. То нам најбоље показује овогодишњи буџет, за који су гласали сви буржоаски представници. И ие само да су сви гласали за овај буџет, но нису ни у начелу ни на првом читању имали ниједне речи против које било партије буџетске. То долази отуда што је сад готово цела буржоаска опозиција дошла на власт. Док су били у опозииији, самосталци и напредњаци су говорили и у начелу и у иојединостима против буџета за 1914. годину. Сад, међутим, кад су и они узели удела у влади, они примају тај исти буџет без иједне прим^дбе. Овај факт потврђује наше гледиште, које стално истичемо: да је буржоаска опозиција само по форми опозиција а да ће, кад дође на власт, радити оно исто против чега се борила док је била у опозицији.

И тако ће буржоазија, преко свога парламента, као божићнп поклон натоварити на леђа сиромашним ратиицима и њиховим породицама вјоз терет, који ће им докусурити и оно мало живота што га ратиратнепоследице не буду уништиле.

НА БРЗУ РУКУ Нов чин Нсииим војсковођама није био довољно висок и видан чин генерала, него су пронашли. један још виши : чин војводе. Међутим, у овим ратовима показало се јасно да ни Шо није довољно. Војводе се почињу множиит шуцетима те тако и они посишЈу обична ствар. Потребан је дакле неки још виши чин за одлико• вање нарочито заслужних и истакнутих стратега. Ја предлажем да се устшнови чин: I Наполеон. Тај би се чин, ради боље гра! дације и војничке хијерархије, могао поделити и на класе, бар на две класе, као рецимо капетански чин. И онда, лепо, можемо читати у званичним новинама овакав указ: „ Ми , тај и таЈ, због особите заслуг; приликом наше сјајне офанзиве произва,димо у чин Наполеона II. класе тога и п1ога и . Зар то не би било лгпо ? ТРЈНН КОНВЕНЦИјН између Дустрше и Бугареке? Француски лист Тан, који је по правилу добро обавештен о закулисним дипломатским играма и тајна.ма, тврдпо је ту скоро да још од почетка рата постоји тајна копвенција између Аустрнје к Бугарске. Међутим, бугарски лист Утро вели да кад је министар финансија Тончев запитан о томе, он је категорички изјавио да такза конвенција никада ннје постојала. ННШ ПЛЕН — ОД ПОЧЕТКА РАТА ПА ДО ДАНАС Од понетка рата до сада нашс трупг су заплениле укупно: 4 заставе, 192 топа разног калибра, 31 лафет, 491 кару, 86 митраљеза, 70.000 пушака. Према овоме заробили смо и запленили офацира. војника и материјала за ксмплетне дивизије.

Један деманти Таке Јонеска Журнал де Балкан изјављује, на основу обавештења добијеног од Таке Јонеска, да је онај његов интервју који је изишао у бугарском листу Пргпорецу, и који смо и ми јуче прештампалн, тачан и истинит само у толико у колико се говори о једној општој тежњи за споразумом балканских држава. Овај деманти је прилично млак и неодлучан. Биће, по свој прилици, да. се Таке Јонеско жеиира што је тај бугарски политичар, са којим је он интимно разговарао, изнео одмах на јавност ствари о којима се разговара само иза дипломатских кулиса.

ЈОШ ЈЕДЦД КфЕРД 1 — ЛИфкРАЦИЈА ОПАНАКА Сазнали смо да је приликом лиферовања опгнака за војску из Румуније и Грчке, лиферовано такве робе, за коју одговорни треба да иду сместа на робију. Наши опанчари (занатлиска чета) нудили су за 6 динара од пара мно- : го бољу робу. И док су они одбизени са тако скромном ценом, с обзиром на незгоде која су ратом ство -1 рене, дотле је онима са стране дато 5.72 у злату од пара, што је већ исплаћено са 7.15 у сребру. 0 томе је поднета интерпелација у Скупштини, и анкета одређена, у коју треба да се одреде и стручњаци опанчари да би тачније' утврдили истинитост наших оптужаба. Ми ћемо пратити рад по овој ствари и постараћемо се, да се лопови истерају на чистину. За 1,300.000 пари опанака увезених са стране издато је из земље 9,295.000: дгвет милиона и двеста деведесет пет хиљада динара. А то је могло остати у земљи, да је поштења и здравог разума код наших наддежних. Вешто 8 »1и — МИШЉЕЊЕ РУМУНСКОГ ГЕНЕРАЛА КРАЈНИЦЕАНО Ту скоро, румунска Академија Наука одржала је једну јавну седницу на којој је њен члан генерал Крајницеано изнео неколико интересантних података о војскама које данас воде европски рат. Мишљење румунскога генерала, у главном, саетоји се у овоме: Немачка војска је врло добро организована. Нзена врховна команда стоји по својим способностима изнад руске и аустријске врховне команде; али се не може мерити са француском врховном командом. Руска комаида је боља и енергичиија од аустријске. Немачки резервисти боље су обучени но фракцуски. Немци познају врло добро данашњу ратну позорницу, благодарећи доброј извиђачкој служби и шпијунажи. Њихова стратегијска мрежа је најбоља, док је аустријска несавршена, нарочито у Карпатима. Фортификације отежавају офанзиву. Исто тако и природне фортификацнје онемогућавају једну снажну офанзиву Немаца у Русији; а француске тврђаве, боље организоване од белгијских, дају све до данас савршени отпор. Белгијске тврђаве су пале због иедовољног наоружања. Немачки ратни план, који је хтео да, наполеоновскп, води рат на два фронта, није успео, јер генерал Жофр није хтео да прими неравну борбу него се стално повлачио, па тек пошто је прикупио све своје снаге, он је прешао у офанзиву и добио велику битку на Марни. Данас је положај Неиачке критичан. Аустро-Угарска није могла сама да се одупре Русији; резерве Двојнога Савеза су скоро исцрпене; Немачка се бори да освоји северну Француску, да би спречила искрцавање енглеских трупа. Сдруге стране, ратовање иа ситно, борбе око ровова, померање тамо амо, све то убија способност за офанзиву, без које Немци не могу нанети судбоносан удар својим непријатељима. Француска војска не може да буде уииштеиа; француска војска не може да буде онеспособљена. Немачка победа би била право чудо.

Што се специјално тиче положаја Румуније, Крајницеано је рекао ово: Ако би Румунија интервенисала у кориет Аустро-Угарске, румунска војска би могла ударити на јужну и источну руску армију, ослобођавајући на тај начин десно крило аустријске војске, која би се у том случлју могла удружити с немачком војском и тако на северу савладати Русе. А ако би се Румунија умешала у корист Русије, стратегијске операције њене војске биле би тако важне и тако корисне да би то давало двапут већу вредност ру.иунској војсци те би она вредела не 600.000 војника него 1,200.000. Румунска кеутралиост је, дакле, најкориснија за Аустро-Угарску; и румунски генерал се чуди што она, у накнаду за ту неутралност, још није дала Румунији аутономију Ердеља и осталих крајева у којима живе Румуни.

Шш II Штшш —- неколико пода^Ака —

Друг Лука Павићевић послао нам је јуче ово писмо у коме има неколико интересантннх података о стању у Београду за време аустријскога упада: Већ три дана од кад сам овде и распитујем се о животу у Београду за време аустриске инвазије. Сазнао сам до сад с-во: Општинска Управа провизорно састављена, на дан нашег напуштања Београда, а то је понедељак 18. новембра, остала је и стално функционисала све до новог уласка наше војске. У тој општинској управи није било ниједног социјалдемократе. Председник је био г. Коста Поповић директор Народне Банке а кметови Младен Боторић и Ђока Јовановић. Одборници све нови. Ако будем могао добити листу, послаћу вам. Друг Милан Драговић, машински радник, (Брат покојног Радована Драговића. Пр. Ред.)биоје Управник Водовода. Њему је пало у део да крене инсталације и варош снзбде водом. Његова је заслуга што је инсталација водовода остала здрава и, нота бене, што је главни штренг (водозодна цев) у главном оправљен на три места. Он је за 13 дана поставио 6 нових цеви, и остало је још само 2 цеви ла се промене па да цео водовод може функционисати. Те две цеви ни до данас још нису свршене. Друг Драговиа је постао симпатичан свима Београђаиима. И он је то постао једино благодарећи својој вредноћи, интелигенцији и честитости. То му сви искрени људи признају. А г. Младен Боторић је мени рекао: „Кад се прва пуна седница Општинског Одбора састане, ја ћу тражити од свију партија да се Драгозић избере за почасног грађанина варошн. Оп је радио за Београђане сам исто толико колико сви ми. Он никад није био уморак; он је свуда стигао и све за| ступио; њему сви треба да благодаримо, | и тако даље“. Друг Драговић је спасао вагон брашна и вагон н по јарме из млинова Главне Војне Станице, и брашно је Општина продавала хлебарима те су ови вадили хлеб за београђане, а јарма је враћена Војној Станици. • Кад се г. Председник Општине са благајником повукао из Београда, у каси општинској није остало ни пет пара. Кад се међутим вратио затека* је у каси 15.000 динара. Аустрнјанци, дакле, не само што иису смањили нашу општинску управу, него нису ништа дирали што је било оглашено као општинско. Радњм и куђа има досга опљачканих. Пљачке су врло различие и по квантитету и начнну. Негде је изиет и астал из куће а негде само начето слатко. Пре