Radničke novine

БРОЈ 225.

ГОД. XIV.

НИШ, ЧЕТВРТАК 18. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

Радничке Новине ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО

АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗИ СЕ У ШТАМПДРИЈИ „Г У Т ЕН Б Е Р Г“

Број 5 пара Излазе свакн дан

ЦДРЕДБА БР. 8576

1 .

]У1ндитаристичка демократија

Једном обичном дневном наредбом под бројем 8676, престолонаследник Александар извршио је читаву једну политичку револуцију: прокламовао политичку равпоправпост новпх крајева са старима. На први поглед, ми бисмо пре свију требали да будемо овим актом зпдовољни, јер смо више од свију — и, ако хоћемо искрено да се погледамо у очи, једини међу свима — тражили, још од првога дана освојења Маћедоније, пуну равноиравност тога снета са нама. ГТл ипак, мп не можемо овнм да будемо задовољни

радикали категорички демантују: налазе да су стаиовници пових крајева зрели за полптичке слободе и дају им те слободе! Режим демократпје, у колико га упшге има у Србији, шире дапас на нове крајеве милитарцп, супротно вољи и убеђењу радмкала! Кахвл смешна збрх;:! Међутпм, човеку се одмах памеће питање: Огкуда то да господа офацирп, која толико времепа у сиоразуму са радикалима одржавају један бруталан полпцијско-мнлитаристнчки режим у новнм крајевима, откуда да онп преконоћ стекну уверење да су ти крајеви сазрели за полптпчку

Пре свега, нлчин на који је раваолравност са Србијом ? ова ствар изведена, мора изаз- Веле нам: Војници из тих кравати код сваког истинског де- јева борпли су се раме уз раме, херојски са нашимл. Веровагно да за госиоду официре политпчка зрелост,

мократе антипатиЈу, сумњу и оојазан. Овде господа официри присвајају себи права која припадају само одговорним организацијама, које представљају влада, парламенат и партије. Овде се самовласно врши једна дубока иромена у основној, уставној организацији целе земље. Овде се једном прокламацнјом а 1а Наполеон октроише нов устав у читавој једној територији. То је неки меланж оддемократије и цезарпзма. 'Го је једна врста државнога удара, демократскога али тек удара. А ми смо против сваког таквог акта. Не волнмо ми ни пољубац ни шамар одозго. Зпамо ми из историјскога искуства да они тамо увек милују народе пре но што ће почети да их батинају. Демократскп државни удар то је по правилу оправдање за онај прави државпп удар: за реакционарски државнн удар. Свака позајмица која се од горе учини народу, наплаћује се после с иптересом на иитерес. Оно, кад бисмо хтели да будемо тесногруди и иартиски егоистички, ми бисмо имали донекле разлога да се овоме у себи смејемо. Ово је један врућ шамар радикалској партији. Она је, преко својих предстлвника, свуда изјављивала да о равноправности нових крајева са старима може бити речи тек кроз десет година. Данас међутим господа официри налазе оно што

сиособност за културни развитак, значи способпосг за клање људи, и да, по њиховом схватању, сваки онај треба да нма право гласа ко пма толико вештине и способности да убијебарједиога човека. То је њихов, официрски цензус. Алп ипак, овој њихов акт, ово њихово сасвим промењеио држање према новим областима, не може се само тпме протумачити. Мора ту бити неки још јачн разлог. Покушаћемо да га изнесемо у сутрашњем чланку.

НА БРЗУ РУКУ

У чије име ? Пре неки дан, г. Ђока Несторовић, Шакозванч председник општине београдске, упутио је коленоприклоно, како он сам то каже, некакву чесјџитку руском цару. У овој сезони чесиштака, није ни мало чудно што се и г. Нестовић повампирио и слупао и он неку чсститку. Али мене интересује само п1о у чи/е ли је име и он могао неком да шиље честштку? У име Београђана? Београђани га од дана кад нам је Аустрија објавила рат нису готово накако ни видели. Тај је човек провсо све ово ратно врема у непрекидном бежању од Београда до Раље и натраг. А и кад би се навратио по који пут у Београд, он из подрума није ниједанпут изишао на свешлост дана, тако да, ако је тачна

Ламаркова шеорија прилагођавања оргакизма средини у којој живи, њему .су досад , због сталног живљења по подрумима, морале зарасти очи услед неупотребе, и он се морао претворити или у кртицу или у слепога миша. У најсрећнијем случају, он може представљатш београдске бегунце-, београдске стшновнике никада!

јлико ноочане помоћн. Ми очекујемо да се влада заједно с нама анга! жује у свима нашим бригама и по' требама. Само непосредно и ак1 ишвно учешће њено и Народне Скуп1 шишне у нашој борби за жиаот може поправииш тешку садашњост и неизвесну будућност. Загшз.

У местима где је била аустријска војска и која су сада опет понраћена нестало је многнх животних намирницз. Понегде нема ни хлеба у довољној количини. [Ако и у колико се још свакодневне иотребе могу да подмире, за то треба имати и сувише новаца, јср су цене артиклима скочиле са 20, 50 па и 100 процената. У Чачку н.пр. где саобраћај није прекндат, пре некн дан се није могло купити гаса, а шећер се продавао по 1.50 килограм. Како ли је тек у Ваљеву, Ужицу, Шапцу, Лозници, Београду и другим местима око којих се водила борба. Тауо се ни за новлц не може куци оно што је потребно за живот. У Ужицу се со продаје по 0.60 дннара килограм; гаса већ нема, шећер је достизао цену од 2 динара а кафа до 8 динара килограм. На тај иачин свет којп је избегао непркјатељску невољу и изложио се огромним тешкоћама и издатцима на свом огњишту има да страда због оскудице животних намирница и безобзирности шпекуланата. Овн га већ почињу бездушио пљачкати. Као разбојнкцн који хоће да се корпсте туђом немоћи — они с уценама гомилају новац, правдајући то тиме што морају да надокнаде штету коју су претрнели од иепријатеља. Па кад ошуре своје жртве, они их из дућана испраћају с љубазним цинизмом и уверавашем да су им „за љубав“ само изашли на сусрет, ма да за то нису имали рачуна, јер их рат упропастио! Томе се мора што пре учинити крај. Још пре мссец и по дана ми смо о овој ствари писали један подужи чланак. Том ириликом смо предложили и мере које би требало предузеги да се сузбије скупоћа и пљачка која ових даиа достиже невероватне размере. Наши посланнци су у том смислу поднели и интерпелацију на владу. Ми поаова упозоравамо владу да поклони пажње свету који је због рата и сувнше страдао и чије муке експлоагишу сада шпекуланти. Организујући довоз животних намирница, распоређујући их и контролишући, управо регулишући цене она би успела да ублажи беду која рапидно расте. Признајемо, тај посао није лак, али је то њена дужност. Мп иоједипци нисмо у стању да у овим данима заштитнмо себе. Нама су руке иезане, нашасусредства ограниченз. Није доволјНО дати и расподелити овом и оном округу толико и то-

111111

Пошто у целом Ншиу нема више никакве аитије већег формата, принуђени смо издава■ ти Радничке Новине на овом малом формату. Редакција осећа због тога већу непријатност него и сами читаоци. Ово је формат згодан само за револвгрске иишкс листиће, који се задовоље тиме да свОЈим читаоцима сервчрају по две тра сензације, четири пет масних лажи и седам осам телеграма-, политичке идеје и озбиљније мисли цњико се могу развијати на осако малом простору. П а ипак, ми ћемо гледати, колико је год то могућно, да озбиљност и разноврсност нашега листа сачувамо и на овско малом простору. А надамо се да ћемо кроз десетак дана бити у стању да добијемо другу арпШЈу и да се онда вратимо већем формату. — пажња Министру Грађевнна

Из разних места жале нам се друговп и читаоци како, готово сталпо, једног дана не добију наш лист а тек другог дана добију обадва. Не треба ни објашњавати да је штета коју ми отуда трпимо зиатна: и моралпа, јер нам се не чита и не прати лист, н материјална, јер нам се заостали јучерањи број не продЗје Н ие купује. Хоће ли сс већ једанпут учинити краја овој страшној поштанској анархији? И има ли и једиог министра грађевина у овој земљи који ће о ! томе иовести озбилљијега рачуна? Ми смо протнвници батинања. Али би збиља једино због оних поштанских баши Зозука требало Уставом завссги казну од 25 батина.

непджњн ПРЕУ1А РАЊЕНИЦИМА Државно имање у Добричеву има 5 фијакера. На тим фијакерима, нзмеђу осталих, вози се свако јутро