Radničke novine

БРОЈ 231.

НИШ, СРЕДА 24. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV.

Радничке Новине ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗИ СЕ У ШТАМПАРИЈИ .Г УТ ЕН БЕР Г“ Врој 5 пара Нзлазе сваки дан

ИНТЕРНАДНОЦАДНН КОЦГРЕС

Јуче је огпочео, а данас иаставља свој рад Интернационални Социјалистичкн Конгрес у Копенхагену. Епоха у којој да‘ нас живимо таква је да се у њој безмало сваки дан дешавају ствари од толико огромне важности какве су се раипје у току чптаве једне децеиије дешавале једва по једанпут. Мерило за данашње догађаје сасвим се разликује од рапијега; оно је сад огромкнх димензмја; и треба збиља да наступи нека изузетно велпка псторпјска појава па да се она сада, у овим бурним данима, може назватп важном и значајном. Па ипак, чак и кад посматрамо догађаје са те највнше ис торијске церспективе, можемо смело, без икаква нретеривања, реНи да је састанак Интернационалнога Социјалистичкога Конгреса један од најважнијих догађаја данашњих дана. Ствар не мења што се тај Конгрес одржава под најстрашнијом грмљавином топова, која љуља из основа стару капиталистичку Европу а самим евојим громкнм ехом потреса и покреће све остале континенте. Ваш напротив! Глас међународнога братства уздигнут у момеиту међународнога клања у толико више грмп и потреса људске савести! Протест против рата завптлан у сред беснила ратне фурпје наилази на у толико већи одјек и посгзје у толико страшнија претња! Не треба се заваравати спољашношћу ствари! И ако се води најстрашнији рат у историји човечанства, Социјализам ипак није побеђен! Погледајте га саио како се води! Нема те владе која и ногама и рукама не стреса са себе одговорност за рат. Нема тога власникз, ма колико он био силан, који се пред масама не правда и извишава због овога рата. Нема тога апсолутисте, ма колико он ■био неодговоран, који се не униње из петних жила да даде ма какво морално оиравдање овоме клању илп да му, као награду, ие истиче неки идеал, сао што је слобода, или кулгура, или право националиостн, мн међународно право. Ово је иајстрашнији рат у ис-

торији човечанства. То јс истнна. Али ни уједном рату до данас није се могло наићн на ту интересаиту и чудну појаву: да га се грозе, или бар да јавно исказују да га се грозе, ие само народне масе него и власнпцп којп га воде. Рат је већ постао психолошш немогућност. Он ће у најкраћем времену постатм п полип.ичка немогућност. Оп вегегирл у свести маса још само као пужно зло. Треба сад доказатп да он није нужно зло, пего да је само зло. Оно прво заслуга је социјалистичке акциЈе; ово друго биће њен задатак. И то ирви, непосредни, практични задагак. Учпнити што пре крај овом безумиоме рату, који ће с обзиром па приближно једнаку снагу зараћених група имати, како изгледа, свега једап резултат: нстребљење народиих маса, уништење културних добара и разоравање благотворних продуктивних снага и на једној и на другој странм: учинити што пре крај томе рату, организованом социјалистичком и револуционариом кооперацијом на евнма странама: ето то је први задатак иптернационалнога пролетаријата! Колосалву борбу коју је капитализам отпочео за решавање својих себичних питања и рачуна, преко лешева толнкмх милпона експлоатисаних маса, претворити што брже у револуцнонарну борбу угњетених и потиштених за решење њиховог питања, које је у исти мах пигање целога човечанства и његове будућности: ето то је други непосредни задатак интернационалнога пролетаријата у озој страшној и великој епоси. Да,нашњи рат треба да буде само увертира у Социјалну Револуцију, у један дуг нпз коренитих препорођаја и основннх пзмена друштвених организацмја којс* ће живот и развитак модернога човечанства посгавити на сасвим друге темеље! То може бити чзк ни овај Конгрес не намерава. Али томе води сама логика догађаја. Глабпо је почети; ствари, односно мпсе ће се већ после саме по себи развијати по својим неодољивим историјским законима.

[Зар су иајгенијалиији н најдалековпдији члапови ирвога иарламента Велнке Француске Револуције 1789 могли и сањати да ће он бити увертира и подстицај за серију оних грандиозпих револуцпоиарних догађаја који су изменпли' из основа целу феудалну Езропу?... Ето зашто се пама, кад смо добили телеграм о састанку' Интернационалнога Конгреса у Коиенхагеиу, учпнило као да чујемо снажаи звук звона која објављују настунање великих и новпх догађаја... Ето зашто нама изгледа да је овај Конгрес први знак једне нове историјске епохе која ће п изнепадитп и препородитп цео свет... Писмо које јс ната Партија упутчла Конгресу доносимо на четвртој страни.

НА БРЗУ РУКУ Режим Нифтарије Нема дћна а да не прочитам у новинама: те погинуо овај професор, те погинуо онај учитељ, те умро од ране или заразе овај студент\ и тако стално. И док пшмо на кланчца падају као плева људа коЈи су оставилм перо па данас, може бата, узели први пут пуиису у руке, дотле у позадини, по канцеларијама, за писаћим столом, седе ћифтсе које би могле извући реп волу и које знају само за једну врсту књижевности: за облигације.... А кад створимо Велику Србију, онда ће нам бакали бити учитељи основних Iикола а гросисти професори гимназија-, и, главна наука којом ђе се напајати млада генерација ученика биће: како се преконоћ постаје богат и како се може наплатити ст.о на сп1о, и поред законом прописане максималне интересне стопе од 12°1о. Ј1епа прилика да и буржоаска интелигенција увиди да ни она у овом друштву није ншита и да је режим радикалије у ствари режим ћифтарије... _________ Прикуп/ћање комита СПРЕМАЊЕ ЗА АКЦИЈУ? Атински дописиик Журнала де Балкан јавл>а да се тамо примећује концентрација многобројних бугарских комитских четз у пограничним крајевима, а нарочито у близини Струмице, које се сматра као припрема за акцију против Маћедоннје и Србије. То није немогућно. Чим заметну кавгу комите у редакцијама српских и бугарских шовинистичких листова, одмах је прихвате они тамо по Маћедонији. ПРОТИВ ШРИНОСТН НА пошти — ПИСМО г. ДрАШКОВИЋА Наш иосланик, друг Кацлеровић, жалио се пре неки дан г. Милораду Драшковићу, министру грађевина, за неуредност која влада на пошти и од које наш лист трпи велике штсте. Г. Драшковић одговорио је јуче једним писмом другу Кацлеровићу, обећавши да ће исиитати целу ствар и наредити пошти да у будуће буде уреднија. Видећемо хоће ли г. министар бити предусретљив и на делу као што је сад на речн.

БДДАЦСКД БРАЋД — ДОК ИМ СЕ СУДБИНА РЕШАЕЛ ОНИ СЕ ЦЕЊКАЈУ Петроградски дописник Голоса Москви јавља да се односи' пзмеђу балканских држава данас иалазе у овом стадмјуму: Преговори који се од пре меког времена воде између Ру•мушђе и Бугарске још нису завршени. Према његовим обавештењима, они се не воде без знања Тројнога Споразума. У бугарскмм политичким круговима влада мишљење да једино средство да се осигурају тековине у будућиостијесте споразум са Румунијом, која такође очекује компензације од данашњега рата. Преговори са Грчком и Србијом изгледа да ће се повлачити још дуго времена и без икаква резултата, пошто ни Србија ни Грчка неће ни да чују за територијалне уступке.

ГАДНА ПОСЛА! КАО НА ТЕЛАЛНИЦИ Онај одбор који раздаје сиротнњи поклоне из Америке баш сасвим загрдео. Ту се изгледа врше ординарне крађе и шпекулације. Јуче нам је једна другарица донела сукњу п реклу коју су јој милостиве госпе поклониле: и' сукња и рекла старе су и закрпљене, тако да ни по чему не личе на нове ствари из Америке него на крпе са наших телалница или на крадене аљине из неког мутвака или са тавана. Изгледа да су госпе завеле ову праксу: нове и лепе ствари послате из Америке носе својим кућама и задржавају за своју душу, а сиротицама поклањају своје изношено одело и старе крпе! Брука једна и срамота! И што је најинтересантније, овом одбору председава нишки владика ! Која оно бејаше Божја заповест: не укради! —- а, Високопреосвећени Оче?..