Radničke novine

БРОЈ 93

НИШ. НЕДЕЉА 5. АПРИЛА 1915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗЕ СЕ У ШТАМПАЕИЈИ „ГУТЕНБЕРГБрој 5 пара Излазе сваки дан

Дитање пардаментаризма

Када су Радничкв Новине у своме броју од 22 октобра пребациле плади што у својг време није била сазвана Народна Скупштина у редован сазив и што она ретко ради, Самоуправа је, пошто је наше излатање пропратила неоправданим примедбама, одговорила овако: „Народна Скупштина у садашњем свом саставу је распуштека, и то по жељи опозицпје. Народна Скупштина је свој редовнп живот угасила, она је престала да живи. Она се може, до нових избора и нове 1 Народне Скупштине васкрснути само за невољу, само у ванредним приликама, само услед ванредних потреба земаљских. И зато она може још живети само као ванредна Скупштина, само као ванредан сазив њен. А докле ће трајати ванредан сазив? Донде | : док трају ванредне прилике и ванредне потребе које су га изазвале и које су нзређене изборе народних посланика најпре обуставиле, иа после с!е Јас1о и уништиле". На приговор да се Нлродна Скупштина ио Уставу састаје сваке године 1 октобра, Самоуирава је одговорила: „тако је кад је Народна Скупштнна пре твга распуштена, онда сасвим по Уставу може бити да се Народна Скупштина не састане 1 октобра у редован сазив.“ Мп смо својим чланком покренули једно питање, које је у правној теорији, бар код нас, спорно. Самоуправа пак у своме одговору нама покушала је да га реши врло просто, с логиком чије конзеквенце могу бити и опасне а не само контраднкторне. Стога је врло важно за нашу уставну и парламентарну праксу пречистити положај данашње Народне Скупштине, одредити правни карактер и функционални значај њен као законбдавног тела. Не може се уопште рећи да је данашња Народна Скупштина престала да живи. Она је распуштена, али није замењена новом. Према томе њен мандат није угашен, јер по Уставу и распушт-ена Скупштина, у извесним случајевима, као што је онај из чл. 59. Устава став IV који говори о полагању заклетве новога краља на Устав, може да врши акте Скупштине која није распуштена, чија је егзистенција с атрибутима, које јој Устав одређује, неоспорима и несумњива. То исто излази и из чл. 54. Устави последњи став, где се говори о распуштању Скупштине. Акт распуштања није једностраи акт, он је везан са наредбом за нове изборе. Шта то значи? Значи да распуштена Скупшгпна посгоји као Скупштина, парламенат, све докле се не избаци нова Скупштина. Ако би се узело друкчије, онда би се морала усвојити теорија о прекиду континуитега законодавног тела, што

(0 би негнрало суштину правога парламентаризма. Суверенптет народа, који је прннцип и представничке демократије, не може бити стање које се прекида већ само које траје. Иначе би краљ с владом могао представљати и вршнти законодавну власт! Може бити речи о томе: да ли распуштена Скупштина има сва права и дужности законодавнога тела докле се не избере нова? На то питање, по нашем мпшљењу, мора се одговорити потврдом. Пошто акт распуштзња Скупштине не зпачи акт уништења или промена њених функција, пошто је он само један формални акт промене политичких односа а не и акт који мења биће законодаснога тела, то се и распуштена Скупштина не може сматрати као једаи апстрактни појам, као функција; напротпв њој се морају признати сви атрибути законодавнога тела докле год постоји т. ј. докле се не замени новом Скупштином. | Не може се уопште претпоставитп да под данашњим Уставом може законодавна власт у извесннм моментима бити ограничена актима управне власти тако да шеф управне власти, који је у монархијама и законодавни чинилац, апсорбује у себи, или бар репрс-зентује и законодавну власт, зато шго је земља „остала" без парламента, одпосно с парламентом који није пуноважзн зато што нису обављени избориза нову Скупштину! Код нас мора да постоји пуна законодавна власт. По пашем Уставу Јву врше краљ и Народна Скупштина. Ннједнога моменга земља не може бити без Мародне Скупштине. Прерогативе краљеве не смеју ићи у сверу права и дужности које Устав одређује Народној Скуишгини, а да се не поремети њихов регулисани однос на штету парламентарнога режима. Мало је теже питање: да ли данашња Скупштина мора бпти пскључиво у ванредном сазиву; да ли 1 се она морала сазвати 1 октобра ■у редован сазив? ^ Самоуправа мисли да данашња Скупштина, због ванредних ирилика, мора биги у ванредпом сазизу, те је и назива, погрешно, ванредном Скупштином. (Као да може бити редовне и ванредне Народне Скупштине? Народна Скупштнна може бити само у редовиом и ванредном сазиву, или из редовних, односно ванредних избора, а не и редовна или вапредна сдупштина као н. пр. скупови акционарских друшгава којима се додељују различни задатци. Уосталом, озај погрешан израз могао је доћи и случајно). Међутим Самоуправино тврђење је погрешноСваке године, по Усгаву, Скуиштина мора битн у одређено време, 1 октобра, сазвана у редован сазив.

Само Скупштина из ванредних избора која се констигуише у ванредном сазиву пре 1 октобра па одмах буде распуштена нема редовног сазива, или скупштина из ванредних избора која замењује скупштпну из редовних избора распуштену пре истека своје четворогодишње периоде, у ванредном сазиву свом за време од 2 месеца пре 1 октобра, не мора се сазвати у редован | сазив 1 октобра, иошто она може, да се конституише и у ванредном' сазиву, јер у овом случају дан Јвеног конституисања обично П'дзпосле 1 октобра. Али да свак .1 скупштина која траје бар голико времена за које се и у које се мора решити бу 1 дет, треба да буде и у редовном сазиву, излази из последњег става чл. 101. Устава где стоји: „Редовни сазив Народпе Скупшгине не може се закључити док Скупштина не реши државни буџет." РешеЈ-ве буџета је везано за редовии сазив Народне Скупштпне. Изузима се случај ако је претходна Скупштина из редовних избора распуштсна пре него што је решила буџет; тада о буџету може решавати и скупштина из ван- ј редних избора у ванредном сазиву.

НА БРЗУ РУКУ За правнике Кад један послодавац, својом усменом или писменом наредбом. избаци раднике из свог подузећа одједном, без ранијег отказа у одређеном року, онда се зна шта бива са њим: по Закону о радњама, он има да им плати накнаду штете. Али кад други један послодавац, која је још уз то донго тај закон, својим указом о мобилизацији, избаци одједном раднике из својих подузећа па, рецимо, машинисте претвори у касапе, а њихове породице остану на улици голе, босе и гладне: да ли је тај послодавац дужан дати својим радницима накнаду штете, или бар да ли је дужан повести мало ј рачуна о незаштићеним породицама сво- \ јих радника?

СТРДЈБЕНзЕ... Чудни људи!

Јутрошља 'Грибуна пише један уводни чланак у коме позива наш свет да буде стрпљив и у коме се чуди његозом очекивању брзих успеха. „Такви очекују, да Руси већ сада буду пред Бечом и Пештом, а-Французи пред Берлнном." Смешни људи, доиста! Чуде се што наивна нублика верује сад и очекује данас стс^ри у које их је та иста Трибуна јоих пре шест месеци уверавала\ Зар није још прошле године 'Грибуна, у друштву са оним сецикесама и лажовчинама из Новости, доносила бзр сто пута ванредна издања са телеграмима како' су Руси већ под Пештом и свега 50—60 километара пред Берлином? А када смо ми устајали одлучно против таквих кретенизама и говорили свету да дође к себи и да озбиљније схвати овај колосални рат, онда су нас пљачкаши из Трибуне и Новости оптуживали као велеиздајнике и као непријатеље напаћенога Српства!...

Борба у Дарданерима Кад ће се решити Талијански лист Месађеро, који излази у Риму а црпи своја обавештења из кругова Тројнога Споразума, саопштава да ће нови напад на Дарданеле бити предузет тек кад савезници превуку тамо војску од 300.000 људи. Напад ће почети једновремено са одавно спреманом француско-енглеском офанзивом против Немаца која ће ангажовати аустро-немачке силе толико да се неће моћи ни на који начин послати Гурцима помоћ преко Србије. При другом нападу иа Дарданеле, како уверава овај римски лист, узеће свакако учешћа и неке од балканских држава. [Лаћедонека комедија Какви су наши шовинистички листови

Поводом валандовскога инцидента, један извесан број грађана у Скопљу одржао је збор са кога је послао изјаву лојалности и поданичке верности српској влади а претње Бугарској. Међу овим потписницима налази се Тополовић, кафеџија код „Париза “. Међутим, пре неколико недеља, шовинистички лист Новости, писао је неколико бесомучних уводних чланака у којима је нападао и сумњичио бугарског носланика Чапрашикова што је, путујући кроз Скопље, одсео у хотелу страшног бугарског бунтовника — Тополовића, кафеџије код „Париза“...

Шта се ради у Крагујевцу Диферанти свуда исти Месо за крагујевачки гарнизон и све војнеболнице издају лиферанти Урош Симнћ и Ђока Михаиловић. Болничка комисија за пријем меса, у сталној војној болници, састављена од вишег апотекара Воје Мирковпћа, доктора Александра Ћирића и комесара Младена Ипватића, 2. марта утврдила је да су лиферанти хтели да протуре и месо од болесне стоке. Они су рекли у своме извешгају да је „говече тако болесно да се могло го и споља консгатовати". То само није могао да ко 1 ЈСтатује марвени лекар велики пријатељ лифераната!!” Та је комисија утврдила „да се на том говечету налази један велики абцес који је јако заударао и кад је тај абцес расечен из њега је исцурело око 2 лигра скроз поквареног гноја“. Комисија је ово покварено болесно месо са актом упутила гарнизонару, очекујући јамачно да лиферанти буду кажњени за један велики злочии, покушај тровања и убијања болесника. Али лиферанте иије ни глава заболела. Гарнизонар је примио извештај бацио га у фијоку, наредио да се болесно месо замени здравим, вратио болесно месо лиферантима да га ови дају