Radničke novine

БРОЈ 96.

НИШ, СРЕДА 8. АПРИЛА 1915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗЕ СЕ У ШТАМПАРИЈИ „ГУТЕНБЕРГБрој 5 пара Излазе сваки дав

„Домаће уетанове

зани једном вером у Бога,

4ума у Содуну Најновији и најстрашнији гост

I Бранећи ону лопужу Владу Илића, и доказујући, за скупе паре, како је црно бело: тојест како Влада Илић нема никакве везе са лиферацијом опанака од папендекла, највећи патриотски лист у Србији, Балкан (односно његов бедни најамник Крста Цицварић) пише пре неки дан како је врло добро и велика срећа за земљу што је Влада Илић, и после лиферације опанака на којој је опљачкао милионе, добио и лиферацију војничкога веша и летњега одела, на којој ће покрасти нове милионе. Балкан то правда јаким разлозима, које капиталистичке лопуже увек употребљавају кад се припремају на неку велику пљачку. Ево тнх разлога: Влада Илић је, знате, Србин\ његова фабрика је, знате, домаћа установа, српска установа; он ће, кад добије велику лиферацију пружити рада нашим радницима; биће посла и зараде за све; пролетаријат ће одједном осетити велико благостање; новац ће остаги у земљи; Србија ће због тога процветати и пропевати — једном речи, кад Влада Илић добије лиферацију, овом земљом потећи ће мед и млеко, тако да више нема смисла борити се не само за социјалистичко друштво него ни за Велику Србију. Зар је тешко побити ове бедне разлоге плаћених капиталистичких лакеја? Та и најпростији човек осећа колико они вреде! Колики је Србин Влада Илић види се по томе што он није презао да, у друштву са својом красном браћом, лиферује српској војсци опанке од артије онда када се она налазила у најжешћим окршајима и када је вршила најтеже маршеве, у најгоре доба године. Колико је његова установа српска установа види се по томе што његова фабрика и фабрике његове честите браће представљају радничке гробнице и што браћа Илићи раде, већ годинама, из дана у дан оно што су Аустријанци само изузетно чинили: убијају, бездушном експлоатацијом, безбројну децу и жене: мајке које рађајући обнављају живот и снагу ове земље, и децу која су носиоци њене будућности. Колико новаца остаје у земљи кад дође у шапе ових бездушника види се најбоље по Сотиру Илићу,

који већ толико времена живи у Атини и расипа хиљаду за хиљадом, бојећи се да се врати у ову земљу, јер би могао, тек што крочи на њу, осетити на својим плећима тешку жандарску руку. И колико благостања уопште осећа цела наша земља од ове плејаде младе српске капиталистичке класе, то се најбоље види и по страховитој дегенерацији најширих маса раднога народа и по огромној оскудици и невољи многобројних потрошача. Пљачка, бездушна пљачка, која прелази у ајдучку отмицу и у буквално арање, за које ситнији лопови иду на робију: ето то је девиза наших данашњих капиталпста; ето то је политика наших такозваних домаћих установа, чији су најизразитији представници типови а 1а Влада Илић, које тако бесгидно и цинички брани Балкан\ Разуме се, и ми смо за то да новац остане у земљи, како се то каже у једној магловитој фрази, или боље, другим речима: да се код нас развија индустија, производња уопште. Социјална Демократија, више но ико, жели развитак продуктивних снага у земљи, јер је тај развитак извор економске, социјалне и политичке моћи радничке класе и најбоља, једина, гарантија за остварење наших ндеала. Али, питање је: на који начин треба потпомагати тај развитак? О томе ћемо проговорити у идућем чланку.

НА БРЗУ РУКУ Тајна седница Јуне је у Скупштини била тајна седница, која се, незнам зашто, прозвала конференцијом. На тој седници решавало се о крупним, важним и новим државним тајнама. Г. Пашић, који о сваком свом кораку обавештава парламенат из кога црпи своју власт и снагу, саопштио је народним посланицима да је Србија још у рату, заједно са својим моћним савезницима, а да су Бугарска, Грчка, Румунија и Италија неутралне. Како се даље буду развијале ствари, он ће их извештавати у доцнијим тајним седницама. А ако је господи посланицима незгодно да прекидају своје трговачке и агентурске послове по Солуну и своје берзанске шпекулације по Букурешту, онда ће их оК о свему томе обавештавати преко Самоуправе. Јер, завршио је г. Г/ашић, као год што по Христовом учењу цркву не чини она зграда са крстом него скуп људи по свима деловима 'света који су пове-

На завршетку седнице, Венијамин г. Пашићева кабинета, г. Воја Маринковић, развијао је дубокоумну и патриотску идеју свога органа Правде: да народни посланици, као год и сви остали патриоти, не треба у овим критичним данима по земљу да се баве унутрашњим стварима. него нека све своје снаге посвете 'спољној политици и спољним односима: тојест, увозу кафе, пиринча, шећера и извозу кукуруза и злата.

Русија и Италија Питање о Јадранском Мору Руси се упињу да умире Талијане по питању о Јадранском Мору. Представник Рускога Слова у Риму, Амфитеатров, објавио је два телеграма, које је добио од великог кнеза Николе и од Сазонова, као одговор на његово питање о тој ствари. Велики кнез Никола телеграфисао је: „Ваше питање политичке је природе, те би боље било да га упутите министру спољних послова. Али у сваком случају било би желети заједничку акцију руске и талијанске војске, пошто ће само присаједињење Италије Тројном Споразуму моћи да јој загарантује остварење њених идеала." А Сазонов је изјавио да би Русија била готова да потпуно задовољи талијанске захтеве, који ће, међутим, бити у питању ако Италија продужи и даље своју иеутралност.

Ситуација у Европи Мишљење генерала Крајничеана Бивши румунски министар војни, генерал Крајничеано, изложио је ј Универзулу своје мишљење о европској ситуацији, које завршава овим погледима: Аустро-немачка офанзива на источном фронту није успела, као што није успела ни на западном фронту; она нити може да пробије руски сектор код Варшаве, иити може да обиђе руско десно крило, нити, најзад, може да заузме Галицију и обиђе руско лево крило. Рат ће се продужити још дуго времена, пошто није могућно да ма која страна ускоро задобије одлучну победу. Али и мир који ће се закључити после такве једне, одлучне, победе биће само једно примирје. Тек ће се онда наставити борба мирним средствима. Триста милиона Руса, Енглеза и Француза уништиће на крају крајева сто педесет милиона Немаца, Аустријанаца и Мађара. Цео европски континенат ће се изменити. Треба да жалимо Немце. Оно су у овој катастрофи жртва Мађара. Данас Румунија можејаснода сагледа своју будућност. У долинама с обе стране Карпата и у равници Тисе треба аа има само једно стадо и један пастир. Ако румунска војска забије стрелу у мађарску слабину, рат ће бити свршен.

Атински лист Емброс јавља у броју од 28 марта ово: У Солуну се појавила и чума. За последња четири дана није наступио ииједан нов случај обољевања од ње. А од оних случајева који су досад констатовани само су два озбиљна. Они остали лече се пажљиво и већ се налазе изван сваке опасности. Чумом су заражени само војници и бегунци. Сви они који су били у додиру са оболелима већ су изоловани. Они су одведени у војну болницу прве класе, у којој се лече и они што су заражени. Предузете су озбиљне мере за ограничавање заразе. Решено је да се у року од три дана пренесу из Солуна у околину вароши 33 хиљаде бегунаца. Ти ће бегунци живети под шаторима у селу Ламбегли, које је удаљено пола сата од Солуна. Наређено је исто тако да и цео XIII пук, који је заражен овом страшном болешћу, напусти Солун и настани се у Кајџилару.

РДТ У ЈКМДЦЦЦ Скупоћа животних намирница у Крушевцу Нисмо могли замислити да може бити у позадини рата који ће надмашити својим грозотама чак и рат на бојном пољу. Јер у рату на бојном пољу војник очекује лаку или тешку рану или смрт, док у позадини маса сиромашног света гледа свакодневно у својој кући и комшилуку страшну оскудицу и гладну смрт, док зараза чини своје. И што је најгоре, тек сад иду Мара и сватови. Гладна смрт очекује многе и многе који на њу нису могли ни помислити. И то не с тога што берићет није година донела, већ стога што се вештачки подижу цене животним намирницама. Јер да се нису вештачки дигле цене, не би било ове скупоће па макар и да три године није родило ни кило жита. Кад код нас у Крушевцу, месту чувеном са јевтиноће, месту које није било ратно поприште, може бити овакве скупоће, лако нам је замислити како је тамо куда су ратне фурије играле своје сатанско коло. Истина, постоји некакав одбор за ублажавање цена животних намирница. Али нам изгледа да је тек од постављења тога одбора зацрнило, као да су у тај одбор ушла баш она лица која раде на подизању цена. А кад се и успе да се коме артиклу и нешто спусти цена, тим се успехом користе само газде и крупна господа а маса сиротиње о томе и не зна. За ово писање дала намј је повода набавка брашна. Једна банка купила је извесну количину брашна са обавезом да то брашно уступи грађанству по цени коштања, само ће наплатити по 2 дин. од џака за режиске трошкове, што није нмао нико ништа противу тога. Онај који је одобрио да се ов# брашно пренесе сигурно је сматрао да ће се то брашно уступити оном делу грађанства које није у могућности да купује хлеб