Radničke novine

по 1 динар кило па и више, тј. пре свега да се колико толико задовоље сиротиња и избеглице. Међутим, то брашно сиротиња није ни видела: оно је разграбљено за неколико сати. И то су брашно узели са малим изузетком богаташи и висока господа, они људи који могу платити хлеб и по 5 дин. кгр. па да не осете оскудицу. Сиротиња је тражила бар поједан џак; али се одговара да нема, док је богаташима давато по више џакова. У главном то је брашно раздато онима којима не треба, али им се морало дати пошто у један рог с банком дувају. Брашно није све раздато, већ је иегде склоњено — да се после продаје по 70 и 80 дин. џак. И сад сиротиња од тога истог брашна једе хлеб по 1 дин. кило. Набављачи и продавци поменутог брашна одмах ће дрекнути на нас социјалисте, и рећи како су они све до једног џака раздали грађанству, и то оном делу коме је најпотребннје. Е, господо добротвори, ако сте ради да себе оперете а нас социјалисте утерате у лаж, изволите онда изнети бројно стање џакова, а у исто време, објавите списак коме сте и по колико џакова дали као и ценовник о] куповини и продаји, па Не се према томе видети да ли смо ми клеветници, или сте ви заслужили да вам се прикачи име од кога се сваки поштен човек стиди! * * * Поред свега тога, ми узимамо слободу да учинимо један скроман предлог главном одбору за сузбијање високих цена животннм намирницама А то је у овоме: 1. Објавити грађанству на 5—6 дана раније да је одбор набавио извесне животне намирнице, да општински суд буде дужан завести свако пријављено лнце које потребује извесну намирницу, и да се оваквом лицу према бројном стању у породици'одреди,,количина извесног предмета. 2. Рок подизање робе да се остави бар 10 дана, да би се сиротиња могла снабдети потребном сумом новаца за робу. 3. Уступитн извесну количину брашна пекарима по коштању, којима одреднти строгу таксу за продају хлеба, или да општина реквирира известан број пекарница па нека у својој режији пече хлеб уз пристојиу иаграду оним људима који тај хлеб пеку. 4. Строго оценити ли-ца којима ће се тај хлеб продавати, као и колико хлебова дневно или недељно, а искључити од куповине сва она лица која су у стању да набављају хлеб и остале намирнице и по скупљој цени, и б. Полициским властима и општинским судовима издати строгу наредбу да се по свима квартовима (улицама) одреди контрола која ће мотрити да ли је сваки добио потребан хлеб или друге намирнице, као и то да ли је какав газда или високи господин узео по цени коштања какву намирницу која је намењена за сиротињу и добеглице. У име правде ово написасмо, а да ли ће ко од надлежних чути, идемо да видимо. Социјалиста.

К,омунадна подитика Како се ради у крагујевачкој општини _ ( 2 ) 2. Пишање о хлебу И на овом питању, питању о наба вци хлеба и браиша наша је група показала колико је једино способна да даде директиве једној неспособној буржоаској општинској управи да руководи овим важним стварима. Чим су пекари крагујевачки почели стално подносити предлоге о повећавању цене хлеба, наша је група за разлику од буржоазије издвојила се са својим израђеним гледиштем на ово питање, а то је: Питање о хлебу не решава се на тај начин што ће се привремено повећати цена мешењу хлеба — да би се за неколико дана опет цена морала повећати. Ми сматрамо да корен зла лежи у томе што лиферанти и млинари зарађују огроман профит — вишак вредности — у продаји овога брашна. Наша група предложила једаопштина узме у своју режију куповину и набавку брашна, па да пекарима продаје по цени

коштања, кад већ није у могућности да у својим општинским пекарницама меси и пече хлеб. Овакав наш предлог усвојен је начелно одмах једногласно. Затим је према члану 6. закона о невољнима општина узајмила од државе 100.000 дин. за ову сврху. На жалост, морамо признати да је цела ова ствар доцније у појединостима — изгласавањем једнога накарадног правилника од општинске већине — компромитована. Важно је напоменути да општина није добила никаквих саобраћајних средстава за превоз брашна из разних крајева Србије. Држава у место да помаже социјалној политици једне општине она је напротив одмагала, одговарајући се увек како су саобраћајна средства за војску потребна. 3. Питање о Општинском санитету Ја мислим да нигде у Србији горег општинског санитета нема но у Крагујевцу. Умире сиротињз многобројно без икакве лекарске помоћи. Једнога општинскога лекара имамо, и тај је био 6 месеци на војној дужности — а општинска управа није нашла за сходно да енергично тражи од врховне команде и владе његово ослобођење. Тек кад су наши другови протестовали противу овакве немарности општинског суда по овом питању, тек су онда потребни кораци предузети и лекар је ослобођен од војне дужности. Наши другови одборници, сматрајући да је општински санитет занемарен у највећој мери, поднели су ових дана опширан предлог по овом важном питању у овим тешким даним«, у коме између осталога захтевају: 1. Вотирање што већег кредита за набавку свију потребних средстава противу заразних болести. 2. Благовремено поднзање колеричних барака. 3. Тражити од општинског лекара и помоћнице да одмах поднесу опширне ј реферате шта треба све одмах предузети I па да се опаким болестима стане на пут и општински санитет подигне на достојну висину. 4. Образовати комисију која ће сваког другог дана вршити преглед продавница и животних намирница. 5. Донети одлуку да се општински фијакер првенствено ставља лекарима на расположење итд. Видећемо шта ће господа из општинске коалиције рећи по овом предлогу. Ми ћемо енергично радити да се он усвоји и здравље грађаиа а нарочито сиротог сталежа заштити у овим опасним заразним данима. Идући пут јавићу вам каква је буржоазија кад је у питању њен партиски интерес и спровађање материјалних одлука одборских. Љ.

Рокфедерова миеија Две експедиције Рокфелеров фонд, чија је нарочита комисија недавно изучавала наше санитарне прилике, послала -је, у споразуму са америчким Црвеним Крстом, једну санитарну мисију у Србију која стиже ових дана. Мисија је састављена од десет чланова, познатих бактериолога и стручњака. Мисија носи за собом велику количину санитетског магеријала. На челу мисије налази се Др. Ричард Стронг, директор медицинске школе за тропске болести на Универзитету у Харварду. Спремљена је и друга мисија која ће ускоро поћи за Србију. Са њом долази генерал Горгос, један од најчувенијих америчких санигарних инжињера, Амерички Црвени Крст чини с Рокфелеровим фондом велике припреме за шиљање санитарне помоћи Србији, улекарима, болничарима и материјалу.

ИЗ ДАНА У ДАН Лекарски састанак, биће у суботу 11 априла у 6Уа часова по подне у сали општинске суднице. Дневни ред: Куга. Приступа имају сви лекари. Неваспитаност и грубост. — Пре неколико дана, санитетски мајор Д-р Јоца Милосављевић, о чијим је прескупим ви-

зитама већ било речи у нашем листу, насрнуо је грубо па г. Перу Ђерића, сада пословођу у дивизијском војном суду — зато што га овај није поздравио. Шта више хтео је чак и да га бије насред улице! Кад овај тако поступа према г. Ђерићу који је ]судски писар, и иначе ннтелигентан и отмен човек, ја шта ли он тек ради са оннм јадним војницима чији живот зависи од њега и који се или не смеју или не умеју жалити! Цеко А. Плажовић | члан КожарскоПрерађивачког пододбора и Партиске организације у Скопљу. Умро 29 марта од опаке бољке. Мучио се у занату 18 година као пролетер и оставио за собом жену са два детета, без игде ичега. Друг Цеко је брат другу Бораву у Бугарској. Наше саучешће породици и другу Богдану. | Пантелија РанковиЈ! [ економ ИЗ Добрића (поцерског). Друг Пантелија допринео је много Социјалистичкој партији, јер је био први оснивач организације у овом месту па и околини. Не жалећи свог труда, он је неуморно радио за наше идеје. Нека је слава и хвала умрлом другу Пантелији!

ПОД РАТНОМ косом

| Драгољуб Васовић металски радник Погинуо је 10 септембра прошле године на Мачковом Камену. Био је врло ваљан и вредан друг, а једно време и функционер своје организације. Његов Савез, а и цео наш покрет, осетиће губитак са његовом смрћу. Изјављујемо саучешће његовом брату а нашем добром другу Светиславу]Васовићу, обућарском раднику. | Урош Јовановић терзија пз Ниша Умро је од страшие болести која покоси толики народ и наш добар друг Урош Јовановић. Био је неуморан борац и радник за ствар Социјализма. Слава му и вечан помен међу друговима! | Максим Лепојевић кројачки радник Умро је средином прошлог месеца код своје куће на боловању. Снажан организам друга Максима подлегао је у великим штрапацима овога рата. Иза себе оставио је жену. Био је уредан члан свога Савеза и Партије, која у њему губи једнога доброг и вредног агитатора. Породици друга Лепојевића изјављујемо своје саучешће. — Слава му.

Александар С. Биорац Умро је у Вардишту, месеца Јануара, од страшне болести. Био је члан и секретар социјалистичке организације у селу Слатини, округ чачански. Неуморно се борио за нашу ствар у свако доба. Слава му! Петар Чакајац Драгољуб Маџаревић Обојица из Слатине, округа чачанског. Били су ваљани социјалдемократи и чланови паше партијске организације. Обојица погинули на Мачковом Камену. Жртве неспособности наших милитараца. Слава палим друговима!

Милан Илић пекар. радник и Стојан Првуловић земљорадник из Дубља Обојица чланови свилајначке социјалдемократске организације. Милан својом начитаношћу и пуном социјалдемократском свешћу а Стојан енергијом и агитационом умешношћу код сеоског пролетаријата чинили су част и понос наше малене али импозантне организације. Али их ми сад за навек изгубисмо; с њима нам се крила потсекоше. Али не, њихов рад и успомена на њих силно ће дејствовати и на будући још агилнији рад овд. пролетаријата, који — кунем вам се, сени I Миланова и Стојанова — да ће и вас дво -' Шмикарнја „Гутееберг*

јицу поред осталих осветити и повести рачуна и о вашој незбринутој дечици, коју ви, као и сви остали пролетери, остависте на сокаку без игде ичега. Јер, што имадосте, једини ваш капитал радну снагу — и њу за другове дадосте. Нека вам је вечан помен међу друговима. М Н. К.

Ко брани лопове и пљачкаше Каква је буржоаска штампа

Балкан рекламира „радњу“ Коста Илић и Синови, која је била главни лиферант румунских опанака. Мали Журнал брани „радњу" Луке Милишића, коЈи је сакрио у своју циглану животне намирнице само да их не би продавао гладноме свету по утврђеној такси.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА) СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ Синоћни Презбиро није имао никаквих телеграма ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

На Крпатима Петроград, 6 априла. 6 часова у вече, — (Званично). — Ноћу између 4 и 5 непријатељ је са великим губитцима напао наше прупе, које заузимају висове источно од Телепоча. Једним против-нападом ми смо натерали непријатеља да евакуише приступнице наших позиција. Заробили смо један аустриски батаљон, који се цео предао. При ликом заузимања виса Југо-источно од села Полена 3 ов. м. заробили смо 1155 војника, више од 20 официра и узели смо шест митраљеза. 4 ов. м. одбили смо два нова напада у правцу Стрија. На осталим деловима фронта нема никакве измене. Жртве подгоричког атентата Цетиње, 7. априла. — У глаиној државној болници на Цетињу до сада је помрло 8 рањених жртава од злочиначког напада аустријског аероплана на Подгорицу. Напад на Црногорце Цетиње, 7. априла.—У току 6 априла непријатељ је нападао на наше положаје код Горажде и Фоче. У нападу су учествовале пешадија и артилерија. Напад је трајао око 4 часа изјутра до подне, али је непријатељ одбијен. Са наше стране није било губитака, а непријатељеви губитци су непознати. Борба у ваздуху Париз, б априла. —• Један француски авијатичар после сјајног гоњења, оборио је једног немачког авијатичара, који |:је пао у непријатељске редове у Белгији између Лангмарка и Пашендала.

О Г Л А С И ПотреМм 10 радинка Давид Алкалај, ОбреновиНа улица број 48 код Јакова. — Ннш. 1—3 Ппшгпап М Ћииић редов 2 чете 2 батаљона XIV 01)Јп1Ј1н0 Ж. ШЈПШБ пука I позива из Рушннаца, као болестан јавио се 5 марта из Пожаревца, ц од тога доба нема од њега ни трагл ни гласа. Ко зна ма шта о њему моли сс дајавина адресу: Маринку Ђокићу, Рушинац, округ пожаревачки. 1—4 Нзззипшп/и пзпиии т Р ажи се одмах. Обратити ШШПЏПЈ1М РИДППП сс Крсти Цветковићу казан' џији — Ниш. 1—3 — П. Стефииоввћ* — Нквц

* сдговорн* уре&кдас Дрцг-?*? Л?пч«*ћ, аовзвлр.