Radno i socijalno pravo

353

Др Слободан М. Марковић професор Правног факулшеша Универзитета у Крагујевцу

ЗАПОСЛЕНИ КАО ИНТЕЛЕКТУАЛНИ СТВАРАЛАЦ -антиномија радног права и права интелектуалне својине -

Увод

Овај рад има за циљ да стручној јавности која се бави превасходно радним правом скрене пажњу на оне односе између послодавца и запосленог који су предмет регулисања не само радног права, већ и права заштите интелектуалне својине. То су односи који настају кад лице у радном односу створи одређено интелектуално добро које је предмет заштите на основу одредби патентног права, ауторског права, права модела и узорака, права интерпретатора, права заштите топографија интегрисаних кола или права сортне заштите. Конкретно, реч је о интелектуалним творевинама као што су проналазак, техничко унапређење, ауторско дело, индустријски дизајн, интерпретација, топографија интегрисаног кола или биљна сорта.

Иако ова тема није нова, њена актуелност расте у тзв. постиндустријском, одн. информатичком добу које се одликује померањем тежишта економске активности на производњу робе и пружање услуга у којима значајан удео новостворене вредности почива на примени новог знања и креативности. Стваралаштво у области технике, уметности, забаве,

1) Међународна организација рада се бави питањем правног статуса запосленог проналазача још од 1929. године када је од стране Саветодавног комитета за професионалне запослене донесена Резолуција о заштити проналазака створених од плаћених запослених (engl. Resolution Concerninig the Protection of Inventions by Wage-Eames). Bugu ILO: International Labour Code, Tom II, Geneva, 1954, npumor, crp. 243-245.