Radno i socijalno pravo

Г. Обрадовић: Права по основу рада лица на издржавању казне затвора 367

осуђеницима који су пре ступања на издржавање казне били храниоци породице, имали обавезу издржавања или се старали о лицу које је неспособно за привређивање а нема сопствених средстава за живот. Разлози хуманости и правичности налажу да се о том питању поведе више рачуна.

Осуђени може слободно располагати са 70% зараде и награде за рад, док му се остатак оставља на штедњу и даје му се приликом пуштања на слободу. Износом са штедње осуђени може располагати и док се налази на издржавању казне затвора, по одобрењу управника, ако је новац потребан њему или његовој породици. Оваква, у основи солидарна решења, доста губе на значају ако се узме у обзир износ накнаде за рад која припада осуђенику. Отворено је и питање ревалоризације таквих штедних улога обезвређених инфлацијом. |

У погледу заштите на раду и привремене спречености за рад осуђеника Закон упућује на примену општих прописа. Иста је ситуација и са дневним, недељним (седмичним) и годишњим одмором. Годишњи одмор се користи у посебним просторијама и за то време осуђени прима накнаду као да ради а осуђена жена има право на одсуство са рада због трудноће, порођаја и материнства, сходно општим прописима.

Закон, на крају, предвиђа да осуђеном за проналаске и техничка унапређења начињена за време издржавања казне затвора припада право по општим прописима, док су уметничка дела и остале духовне творевине остварене сопственим средствима у слободно време интелектуална својина осуђеног.