Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Међународни радноправни стандарди и југословенска регулатива о раду 27

шанси за запошљавање, равномернији развој, професионално образовање, заштиту посебних категорија радника итд.

Од наведених (деривативних) међународних регионалних извора радног права Европске уније и посебно треба поменути уредбе, директиве и праксу Суда правде европских заједница. Уредбе имају право првенства у односу на интерне законе и директно се примењују у правном поретку земаља. чланица Уније. Директиве су обавезне у погледу циља која треба постићи, а остављају државни чланици слободу у избору правних средстава која ће употребити. Пракса Суда правде у области једнакости шанси и социјалне сигурности чини значајан извор Социјалног права. Нови принцип суп-

сидиаритета (од Мастрихта) намењен је редукциј ји комунитарног ауторитета да не посеже у компетенције државе које су још увек принцип у сфери плаћеног професионалног pana”),

У области извора Комунитарног радног права потребно је посебно указати на Комунитарну повељ ундаменталних социјалних права радника коју је усвојено Савет Европе 9. децембра 1989. у Стразбуру, а у оквиру припрема за једну “Социјалну Европу . Припремљена је на идејама МОР-а и инспирисана бројним принципима већ интегрисаним у неке конвенције Европског савета, као и у Европску конвенцију о основним правима

слоболама човека, за радно право посебно интересантну из угла синдикалних слобода=3). Наведена повеља сажима бројна права која ће државе развијене Европе унапређивати у координацији са запосленима. Реч је о слободи кретања, запошљавања и награђивању, унапређивању животних и радних услова, социјалној сигурности, слободи удруживања и колективног преговарања, стручном образовању и усавршавању, једнакости мушкарца и жена у радном праву, информисању, консултовању и партиципацији радника, здравственој заштити и безбедности на раду, заштити деце и омладине, заштити старијих радника и, најзад, заштити инвалида. То је свечана декларација, како је у вези с њеним усвајањем истакао ауторитативни тадашњи председник Европске Komucnje Jacques Delors, која излаже широке принципе на којима ће се заснивати наш европски модел радног права и, још општије, место рада у нашим друштвима. Далеко од тога да има чисто декларативни карактер, она је обавезни уговор за државе у којима је ратификована. Међу њеним принципима посебно се истиче онај којим се потврђује право на штрајк. Контрола се обезбеђује поступком повремених извештаја.

Од аката који су истовремено и извори регионалног међународног радног права Југославија је закључила само Споразум о сарадњи са Европском

22) Упореди и с изворвиком из претходне белешке, стр. 45-47. 23) Повеља и Конвенције објављене су на српском језику у Гласнику Привредне коморе Југославије, бр. 9/90 и 5/91.