Radno i socijalno pravo

30 Д. Паравина: Међународни радноправни стандарди и југословенска регулатива о раду

"основе радних односа и социјалног осигурања“ чије је регулисање, сагласно чл. 77 ст. 1 т. 5 Устава, поверено Федерацији. За случај колизије изричито им је признат примат над југословенским законима.

4. ЗАКЉУЧНЕ КОНСТАТАЦИЈЕ И СУГЕСТИЈЕ

Међународни радноправни стандарди у означеном смислу и садржини јесу израз реално постојећих животних потреба и велико цивилизацијско достигнуће савременог радног права међународног и националног с константно растућим значајем. Као такви они су широко признати, респектовани и практиковани у животној реалности и важећој регулативи у међународном и у упоредним радном праву развијених држава чији се економско-социјални и правни системи заснивају на тржишним условима привређивања.

За разлику од реченог, у Југославији је доста дуго био владајући социјалистички самоуправни систем ослоњен на тзв. договорну економију. У том раздобљу, а под снажним утицајем владајуће идеологије, и радно право наше земље озбиљно се удаљило од оног класичног међународног и упоредно-правног. Велики број радноправних стандарда био је изостављен из важеће регулативе, неосновано преименован, маргинализован, с битно модификованим смислом и садржином, систематизован на начин који нема упориште у класичној радноправној науци и регулативи итд. На један или други поменути начин то се, примера ради, односило или још увек односи на радноправне стандарде: “радни однос“, “послодавац , “индивидуални и колективни уговор о раду ,“приправништво“, “радно место“, “непуно радно време“, “прековремени рад“, “ноћни рад“, “дисциплинске казне“, “раничке плате или зараде, “технолошки вишак", “отказ радног односа", “радни спор“, “штрајк, “радни стаж и стаж осигурања итд. Поменути дуготрајни тренд у свету био је подведен под појам “југословенски експеримент".

Изложено основно друштвено опредељење о напуштању претходног система и преласку на вишепартијски политички систем, својински плурализам и тржишне услове привређивања неизоставно, између осталог, подразумева целовиту реафирмацију класичног правног, па и радноправног система примереног тржишним условима привређивања. У таквом уверењу је и основни мотив за изучавање од насловљене тематике.

Тренд реафирмације класичних радноправних стандарда садржаних у међународним и националним изворима радног права у појмовно-категоријалном и у садржинском смислу, као и у погледу систематике (sedes materiae) која одговара одређеном друштвеном циљу и пророди ствари, у нас започет је 1989. усвајањем савезног Закона о основним правима из радног односа,