Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Међународни радноправни стандарди и југословенска регулатива. о раду 31

настављен усвајањем важећег Устава земље из 1992. и продужен најновијим савезним законом о основама радних односа, Законом о основама пензијеког и инвалидског осигурања и једног броја републичких закона током 1996. године. Тим законима један број међународних и упоредно-правних класичних радноправних института поменутих и у овом раду враћен је или готово враћен, да тако кажемо, “на своје место“ у нашој радноправној регулативи. Међутим, све то иде превише споро, непотпуно, неконсеквентно и неконзистентно. Вероватно је то последица још увек доста снажних идеолошких отпора који постоје у друштву, инерције услед стечених навика, недовољног и непотпуног познавања сврхе и смисла међународних радноправних стандарда, чак и код професионалаца високог ранга, неадекватне друштвене организације активности на овом плану итд.

Основно опредељење морало би бити усмерено, како из наведене анализе произлази, на знатно брже, доследније и целовитије враћање међународних радноправних стандарда у радноправну регулативу Југославије. Заостајање је нарочито велико, али и веома штетно за садашњост и догледну будућност, у области хармонизације нашег радног права соним у Европској унији2У), У реализацији истакнутог опредељења још више би морали помоћи наша радноправна наука и струка, правни факултети, Савезна влада и њен Социјални савет, синдикати, коморе и друге послодавачке асоцијације и бројни други појединци и институције. Прва генерација последиполомаца европског права уписана ове школске године на Правном факултету у Београду јесте нова нада на овом плану.

Најзад, можда би на иницијативу Социјалног савета Савезна влада, синдикати и послодавачке асоцијације могли образовати трипартитну експертску групу и подргупе примерене изложеној садржинској систематици Међународног законика о раду и поверити им као стални задатак хармонизацију наше радноправне регулативе с међународним радноправним стандардима. На тај начин обухватила би се целина проблематике и по научно заснованој, широко познатој, признатој и практикованој систематици. Међутим, и пре наведених активности морали бисмо се изборити у земљи за целовит и јединствен радноправни систем на нивоу Федерације, сагласно чл.

13 важећег Устава, према коме је Југославија јединствено привредно

подручје и има јединствено тржиште, Тиме би се, с једне стране, допринело уједначавању услова привређивања као битној претпоставци за радно-

правну тржишну конкуренцију, а, с друге, сви наши грађани, по основу радних односа, изједначили пред законом.

29)У истом правцу су, ако добро разумемо, усмерена залагања и других наших радноправних експерата. Види нпр. др В. Брајић: Стање прописа и потребе праксе у области радних односа, Радно и социјално право, bra, бр. 1-3/97, стр. 1-13; др Д. Драшковић: Ново законодавство о раду – путеви и дилеме, у истом часопису, нарочито стр. 8-82; ap Б. Лубарда: ( циљевима и концепту радног законодавства, у зборнику "Излагање н функционисање правног система Републике Српске", Бања Лука, 1997.