Radno i socijalno pravo

А. Петровић: Старосна пензија у праву земаља Европске уније 57

У СР Немачкој пензијски основ меродаван за осигураника јесте процентна стопа општег мерног основа=>) који одговара сразмери у којој је, у току навршених периода осигурања, бруто-зарада осигураника стајала према просечној бруто–заради свих осигураника – радника и службеника, без ученика у привреди; она износи код израчунавања пензије највише двоструко од општег основа за обрачун пензије који важи у години када је настао ризик старости. Другим речима, пензијски основ јесте проценат просечног износа бруто годишње зараде осигураника за све време трајања осигурања и износа бруто годишње зараде осигураника за све време трајања осигурања и износа бруто годишње зараде свих запослених у трогодишњем раздобљу. Редовна старосна пензија износи 1,5% од пензијског основа за сваку годину осигурања (укључујући признато раздобље незапослености, неспособности и школовања после 16. године), Просечна пензија је, у 1992. години, за пензионере који нису навршили пун пензијски стаж износила 1.705 ДЕМ у СР Немачкој, а 1.062 ДЕМ на подру ay бивше ДР Немачке. Просечна пензија корисника који су навршили пун пензијски стаж износила је 1.918 ДЕМ у СР Немачкој, а 1.195 ДЕМ на подручју бивше ДР Немачке.3!) Просечна пензија у 1995. г. износила је 1552 ДЕМ, на бази уплата доприноса 45 годиназ2),

У Француској се пензијски основ утврђује од просечне годишње зараде (на коју је уплаћен допринос) остварене у последњих 10 година осигурања или од остварене зараде у 10 година након 31. децембра 1947. године које су најповољније за осигураника. Пуна старосна пензија која се стиче са 60 година живота и са 150 тромесечја осигурања (371) и износи 25% пензијског основа. Уколико осигураник стиче пензију након навршених 60 година живота, пензија се повећава за 1,25% за свако тромесечје осигурања до навршених 65 година живота, а ако осигураник стиче пензију након навршених 65 година живота, висина пензија износи 50%, након навршених 67 година 60% и после 70 година 75% од пензијског основа. Непуна старосна пензија адекватна је броју остварених тромесечја осигурања.33), Минимална пензија је 1.1.1991. године износила 2.856 ФРФ (минимална гарнтована зарада била је 5.000 ФРФ), а максимална пуна пензија 5.444 ФРФЗ'),

У Белгији се пензијски основ утврђује од просечне зараде остварене од 1.1.1955. и паушалне зараде остварене пре 1. јануара 1955. године. Од тако утврђеног основа висина пуне старосне пензије износи 60% за осигураника

29) Општи мерни основ јесте просечна бруто годишња зарада свих осигураника за време трогодишњег периода пре календарске године која је претходила настанку ризика старости. 30) Види: "Карол on the situation of the elderly in the Federal Republic Germany’, y “Изазови старости...“, оп. цит., стр. 574 31) В.: Упоредни преглед..., оп. цит., стр. 69. “Le Monde”, Специјални додатак о реформи социјалног осигурања у ЕУ, 5. октобар 1995.

33) то Resume de la securite Francaise et du shoge de securite sociale des travailleur migrants, | er Juillet, 1985, erp. 17 1 name

34) В.: Упоредни преглед..., оп. цит., стр. 78-79.