Radno i socijalno pravo

Др В. Брајић: Значење међународних и европских стандарда у решавању 8 радних спорова

Када је против Југославије покренут поступак у МОР-у због непоштовања одредби Конвенције бр. 111, експертска група (састављена од наставника радног права) је предложила да се поступцима пред Уставним судовима ставе ван снаге одредбе прописа, који су говорили о моралнополитичкој подобности, уместо да се чека на измене прописа, тим пре што је у условима самоуправног регулисања тешко било обезбедити да се из свих самоуправних аката искључе одредбе о морално-политичкој подобности.

Одлуке уставних судова, и акције извршних већа, биле су довољно упозорење да веома брзо углавног нестану, све одредбе у прописима и одлуке о морално-политичкој подобности.

Колико је до данас познато ово је био један од ретких сучајева (и ниједан тако драстичан) кршења одредби ратификованих конвенција. Било је, свакако, неких мањих проблема и неспоразума због специфичног начина регулисања радних односа (као односа Удруженог рада) и специфичности терминологије. Но, то је већим делом друга тема, а у неким димензијама то превазилази просторне могућности оваквог рада.

Проблем непоштовања одредби Пакта о економским и социјалним правима у погледу штрајка није, колико је јавности познато, имао елементе формалног поступка у погледу непоштовања преузетих обавеза али је постављено питање од стране штрајкача неких синдиката и појединаца, у вези са штрајком у Лабину 1987. г.

Одредбе ЗУР-а, и тумачење наших прописа су говорила о праву на обуставу рада, без права на штрајк. Узимало се да је право на обуставу рада довољно и адекватно, за односе у удруженом раду. У том смислу идеја о штрајку је одбацивана, као страна природи односа у удруженом раду.

Могло се све то објашњавати и тумачењем да је штрајк код нас допуштен али под именом обустава рада и да то није у супротности са нашим обавезама из поменутог Пакта. Другачије регулисање се могло правдати специфичношћу односа са позивом на одредбу Пакта да се штрајк регулише у складу са националним потребама и законодавством. На тражење Представништва Већа савезна синдиката Југославије дато је стручно мишљење у коме је заступано једно прелазно, и могуће, адекватно решење. Наиме, у том стручном мишљењу је речено да се може евентуално бранити став да постоји одређено решење за штрајк, кроз решења о обуставама рада, и да се преузме обавеза, да се то решење догради. Речено је даље, да ако се доказује, да битних разлика између обуставе рада и штрајка нема (изузев оних које проистичу из датих специфичних односа) онда се може одустати од термина "обустава рада и прихватити термин штрајк. Са друге стране ако се не може прихватити термин штрајк, онда прописе о обустави рада треба прилагодити правилима о штрајку, так да се онда другачији назив може бранити као терминолошка разлика. Обезбедити дакле индентичност битних правила обуставе рада се штрајком, а питање назива оставити за будућност.