Radno i socijalno pravo

296 Др Р. Брковић: Актуелна питања о радним судовима у Европској унији

који је председавајући и од два Ја'у тетбег5 (поротника) који су бирани од стране искусних запослених у индустрији и трговини, а који су представници послодаваца и радника. Постоји око 40 поротника које именује Краљица а на основу заједничке препоруке Лорда Сапсејага и Министра за рад. Насупрот поротницима суда, не постоји статутарни захтев да организације радника и организације послодаваца морају бити консултоване пре именовања поротника Апелационог радног суда, али у пракси пре именовања поротника Апелационог радног суда консултују се СВ! — "Сопгедеганоп о British Industry (Конфедерација британске индустрије – удружење послодаваца) и TUC Trade Опоп Сопатез (Конгрес Синдиката Велике Британије).37)

У многим државама радни судови се деле на секције које се организују у одређеним гранама привреде или се образују специјализована одељења за неке врсте радних спорова (нпр. за дисциплинске спорове, за колективне радне спорове, за плаћања, за отказе и сл.).

IV

У пракси највише радних спорова настаје поводом отказа уговора о раду, зарада, дисциплинских мера, разних накнада зараде, права синдикалних представника, накнаде штете, испуњености услова за пензију, и др. Из године у годину, све више су у порасту радни спорови. Примера ради, у Француској, 1990. год. пред првостепене радне судове стигло је око 200.000 предмета, а број предмета је у периоду 1986—1991. повећан за 60%.39) Међутим, последњих година радни судови све више суде спорове поводом заштите колективних права. Такви спорови се називају колективни радни спорови.

Према Доновановом извештају предлаже се да се надлежност индустријских судова у В. Британији треба одредити као компромис поводом свих спорова који настају између запослених и послодаваца. Пред овим судовима могу се покренути скоро сви спорови који настају између радника и послодавца а поводом радног односа. Радни спорови имају велики значај на стварање поверења између радника и запослених. Због тога поступак пред индустријским трибуналом је хитан, неформалан и углавном бесплатан. У радним споровима пред индустријским судовима примају се тужбе и од стране синдиката, нпр. синдикат може подићи тужбу против послодаваца, а предмет спора је неконсултовање синдиката о утврђивању вишкова запослених.

37) Т. Раскеп5, 0. Соскђит, нав. дело, стр. 556. 38) Manfred, W., “Federal Republic of Germany’; The Netherlands,1987, ctp. 99. 39) L. Dickens & D. Cockburn, nas. neo, erp. 556-557.