Radno i socijalno pravo

28 Мр Ж. Кулић; Појам и основна обележја радног спора

сваки радни спор, у принципу, има свој специфичан и засебан предмет спора, по коме се, уз остале особености и карактеристике разликује или може разликовати од осталих спорова. Тако се, условно, може рећи да се сваки спор, без обзира на обележја која су му заједничка са обележјима осталих радних спорова, истовремено карактерише и додатним, специфичним особеностима, по којима постаје препознатљив и засебан.

Предмет индивидуалног се знатно разликује од предмета колективног радног спора. Док се под предметом индивидуалног радног спора подразумева “повреда неког индивидуалног права, правног интереса или обавезе, по основу радног односа, признатих односно утврђених законом или другим актом важећег односа, признатих односно утврђених законом или другим актом важећег права, у складу са уставом и законом ,5) дотле се под предметом колективног радног спора може сматрати повреда, односно уређивање, примена или тумачење општих колективних права, обавезе или интереса из или поводом радног односа, утврђених, односно признатих законом, колективним уговором или другим одговарајућим прописом.

Радни спорови исте врсте не морају и по правилу не могу имати исти и у свему идентичан предмет спора. И у оквиру исте врсте спорова предмет спора може бити врло различит. Захваљујући томе спорове исте врсте је могуће даље разврставати на разне подврсте. Тако се, на пример, индивидуални радни спорови могу делити на: спорове у вези са заснивањем радног односа, спорове у вези са престанком радног односа, спорове у вези са распоређивањем на друго радно место, спорове о накнади штете и друге.

И код колективних радних спорова предмет спора може бити врло различит. Ипак, код ове врсте спорова, најзначајнија разлика у предмету спора је она по којој се, између осталог, ови спорови деле на интересне и правне. Код првих, предмет спора се односи на неслагања у вези са уређивањем међусобних права, обавеза и интереса између субјеката колективног преговарања, у поступку закључивања и промена колективних уговора. Код других, спорење настаје око примене и значења свих или појединих одредби из колективних уговора, у поступку њихове примене и тумачења.

Према томе, сваки радни спор има предмет спора, чија обележја нису увек истоветна, већ се, најчешће мање или више разликују. То значи, да су разлике које се појављују у предмету радног спора, попут разлика које срећемо и код остала три основна елемента спора, један од значајнијих критеријума за могућа разврставања радних спорова.

5) Др Д. Паравина, Радни спор у југословенском и упоредном радном праву, оп. цит., стр. 555.,