Radno i socijalno pravo

Мр Ж. Кулић; Појам и основна обележја радног спора 29

2) Странке у спору

Сваки спор подразумева постојање најмање два субјекта, односно две стране које се око нечега споре. У случају радних спорова неслагање између странака се односи на питања, из или поводом радног односа, која, у ствари, представљају предмет спора. Код индивидуалних радних спорова стране у спору су тужилац, који тужбом покреће спор и тужени, против кога се спор води. На другој страни, код колективних радних спорова стране у спору чине субјекти колективног преговарања, односно радници и послодавци и њихове организације и удружења.

Својство странке у индивидуалном радном спору имају: запослени, као појединац, с једне и његов послодавац, као правно, а понекад и као физичко лице, с друге стране. И лица која нису у радном односу, под одређеним условима, могу имати својство странке у индивидуалном радном спору. Та je; најчешће, случај са учесницима конкурса, односно огласа, који покрећу радни спор због тога што су незадовољни одлуком о избору кандидата. 6) Лице коме је престао радни однос, под одређеним условима, такође, може бити странка у спору. Тако, на пример, може оспоравати одлуку којом му је престао радни однос; потраживати отпремнину, која му припада поводом одласка у пензију; захтевати накнаду штете због повреде на раду и слично. И најзад, отпуштени, односно задржани радници, у предузећима над којима је покренут стечајни поступак, такође могу имати својство странке у индивидуалном радном спору. Колективни радни спорови се разликују од индивидуалних, између осталог, и по странкама које се налазе у спору. Тако се, за разлику од оног што је речено за странке у индивидуалним, код колективних радних спорова у својству странке појављују: група запослених, радни колектив у целини или синдикат, на једној страни и послодавац, комора или друго одговарајуће удружење послодаваца, на другој страни. Код колективних радних спорова се на страни запослених не може појавити радник или службеник, као појединац, већ, као што је речено, најмање група запослених или радни колектив у целини. То је због тога што се код ове врсте спорова ради о повреди, односно угрожавању колективних, а не појединачних права и интереса из радног односа, односно поводом радног односа. ')

6) Закон о основама радних односа СРЈ не предвиђа могућност покретања, односно вођења радног спора од стране учесника конкурса, односно огласа, што није прошло без осуде у делу стручне јавности.

) У животу готово да нема правила без изузетака. Тако је, на пример, у Француској забележен случај у коме је велики број радника ступио у штрајк у знак солидарности са једним својим колегом, који је тих дана доживео очигледну неправду од свог послодавца. На тај начин, захваљујући повреди права из радног односа само једног радника, настао је колективни радни спор између учесника штрајка и неправедног послодавца.