Radno i socijalno pravo

В. Поповић; Заштита права запослених у поступку пред судом 43

А О

Подношењем захтева и приговора надлежним органима послодавца, а затим обраћањем суду за заштиту исцрпљен је поступак у систему заштите који запослени може користити пред органима који у меритуму одлучују о његовом праву. Ту треба тражити и одговор на питање, да ли суспензивни карактер приговара има неограничено дејство (све док се о њему не одлучи) или се његово дејство завршава доношењем одлуке суда.

Смисао приговора као средства за остваривање права запослених и његов циљ је да запослени за време коришћења предвиђених правних средстава код послодавца и пред судом буде у могућности да у одређеном временском периоду, док се не утврди у поступку пред судом да ли је на законит начин изгубио статус запосленог, остварује одређена права предвиђена законом и колективним уговорима. После утврђивања законитости одлуке о престанку радног односа, суспензивни карактер приговора о коме није одлучено, губи свој смисао, јер би у супротном дошли у правно апсурдну ситуацију да другостепени орган послодавца поводом приговора одлучује о законитости првостепене одлуке, о чему је већ у поступку пред судом одлучено.

С обзиром на заштитни карактер приговора, запослени, коме је ускраћена могућност да остварује одређена права превременим извршењем првостепене одлуке, има могућност до од послодавца потражи накнаду штете коју трпи од доношења одлуке суда којом је оцењена законитост одлуке о престанку радног односа.

То се односи и на случајеве престанка радног односа изрицањем дисциплинске мере, јер у суштини и то представља престанак радног односа без сагласности запослених. Због тога не постоји ни законски ни логички разлог да се запослени, коме престаје редни однос због тога што је учинио тежу повреду радне обавезе, ставља у повољнији положај од запосленог коме радни однос престаје без његове сагласности по другим основима.

Поступање суда када није одлучено о приговору

Како ће суд поступити када другостепени орган послодавца није одлучио о приговору, а тужбом је тражено:

1. враћање на рад и онда када је одбијен захтев за поништај одлуке о престанку радног односа или је одбачена тужба због неблаговремености;

2. враћање на рад или утврђење да је подносилац тужбе у радном односу иако је у претходном поступку правоснажно одбијен захтев за поништај одлуке о престанку радног односа; и

3. враћање на рад, а да при том не постави и захтев за поништај првостепене одлуке о престанку радног односа.