Radno i socijalno pravo

42 Профљдр Дд. Стојановић: Разграничење уговора о раду од других сличних уговора

5. Економска зависност радника

Идеју о социјалној и економској ситуацији радника као везивној тачки за одређивање радног односа, заступали су Сисће 1 зауаџег. Повод за нову тезу је била, као и увек, бесмисленост између правног и економског социјалног система поделе. Пошто је судска пракса савладала различито третирање радника који су накнаду добијали за временски рад, од радника који су накнаду добијали по комаду, остала је карактеристика правне зависности корен неједнакости између фабричких радника и радника код куће врло неправедна. Недостатак сваке контроле код вршења рада довела је до тога, да су радници код куће третирани као предузетници, ма да је њихов социјални положај често био лошији од фабричких радника и скоро никада тако осигуран, тако да су се правном самосталношћу морали да преузму повезани привредни ризик. Због тога су Сисће и Зауаег почели да узимају у обзир економску зависност као критеријум за закључење и развој појма уговора о раду.)

Кроз узимање у обзир економске као и правне зависности радника треба економскосоцијалну зависност од радног односа узимати као критеријуме за разграничење разликовања радног односа од сличних односа. Због tora Llyuxe дефинише уговор о раду као правни однос у коме извођење рада не зависи од врсте његове накнаде, већ однос економске зависности и права субординације са оним који га плаћа. Да би избегао приговор да је економски критеријум несигуран и нетачан као критеријум правне зависности, Цуцхе је доказ да постоји економска зависност везано за две претпоставке:

1 – Рад представља за оног ко га врши једини и главни основ егзи-

стенције,

2 — Онај ко рад награђује, захтева делатност других потпуно и редовно, тако да за радника не постоји могућност нити потреба да своје услуге нуди другим лицима.

Чамацег везује ознаку “сопша! де пауа! да би засновао меродавност економске зависности. Он сматра ову ознаку за једну модерну синтезу из друштвених и правних елемената појма, која треба да преставља везивну тачку како за рад на одређено време, тако и за завистан рад везан за резултат. Према схватању Замаџег-а не може се завистан рад идентификовати само уз помоћ критеријума упутства, надзора и контролног права, јер ова права има налогодавац у одређеном обиму и према самосталном пре дузетнику. Критеријум зависности треба схватити мање у физичком (а самим тим у личном и правном), него у економском и социјалном смислу. Само је онај самостални предузетник, који са лиферантима о раду преговара, а да

3 Кане КП ег: ор. cit., erp. 42.