Radno i socijalno pravo

Владимир Вучковић, судија Врховног суда Србије

РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ У СУДСКОЈ ПРАКСИ

УВОД

Када се заснује радни однос, колико дуго треба да траје; Да ли се заснива као стална веза између запосленог и послодавца која може престати само због неких догађаја који ће уследити, да ли је у природи радног односа да буде трајан, или да траје само одређено време код једног послодавца, па код другог итд.7 У старијем југословенском праву налазимо ово: "уговором о служби службопримац се обавезује да ће учинити службу... за извесно време"! али је већ у то време речено да има уговора о служби, који су и претежни, по којима ће службопримац вршити службу за неизвесно време, па се сматрало да је законодавац под ониме "извесно" мислио рећи у сваком случају ограничено време, дакле не заувек и не доживотно.“ Уосталом исти Закон о радњама познаје у свом параграфу 233 и службени однос закључен "доживотно" или за време дуже од пет година. У законодавству Југославије после Другог светског рата суверено је присутна подела радног односа, по свом трајању, на: радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време. Да ли се у одређеном конкретном случају ради о једном или другом облику, а највише да ли има места преображају радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време, то су питања на која је у овој области одговарала пракса судова. При томе је судска пракса изградила одређена правила, о којима ће бити речи. Упркос тежњи радника запослених да свој статус регулишу кроз стално запослење, у пракси судова није дошло до глорификације радног односа на неодређено време, на штету оног другог, флексибилнијег начина запослења. Зато је и постављена грани-

1 Параграф 207 Закона о радњама од 5.11.1931. године. 2 Др Иво Политео, Радно право, Загреб, 1934. године.