Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2001., str. 131

И. Томовић: Радно ангажовање грађана СР Југославије у иностранству 129

према позитивним прописима

2.3. Обавезе југословенског послодавца

Обавезе југословенских послодаваца су уређене одредбама чланова 15. до 20. Закона о заштити грађана СРЈ. Оне се могу груписати на неколико области: обавезу уређивања одређених питања општим актом;

обавезе према савезном органу (министрарству), и обавезе у области социјалног осигурања.

а) Обавеза уређивања питања општим актом

Иако је по дикцији законодавца обавеза уређивања питања која се односе на упућивање запослених на привремени рад у иностранство стављена у искључиву надлежност послодавца, може се узети да има основа да то на неки начин спада и у обавезу (и право) запослених, јер би општи акт требало да подразумева сагласност воља послодавца и запослених. Мада се закон у том смислу не изјашњава, по природи ствари би то најпре требало да буде колективни уговор (на нивоу предузећа).

Тако, Чланом 15. закона је уређено да шта је дужан да уреди својим општим актом. Он је, по дикцији законодавца, у складу са законом и колективним уговором, дужан да утврди:

1) услове под којима се изузетно, на привремени рад у иностранство може упутити запослени који радни однос заснива на одређено време, као и услове за заснивање радног односа с југословенским држављанином који борави у иностранству, односно у држави у којој се изводе радови:

2) случајеве кад запослени може одбити упућивање на привремени рад у иностранство;

3) начин избора запосленог за рад у иностранству, распоређивање запосленог и трајање рада у иностранству, питање замене запосленог који ради у иностранству и његовог распоређивања по повратку у земљу;

4) распоред радног времена, почетак и завршетак радног времена, случајеве кад је запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена и коришћење слободних дана и годишњих одмора.

Као што се види, доста велики број питања је послодавац дужан да уреди својим општим актом.

Поред тога, југословенски послодавац је, у смислу члана 17. закона, дужан да општим актом уреди питања заштите својих запослених у радним