Radno i socijalno pravo

В. Брајић: Акшуелна Џишања и Проблеми односа закона, опшших акаша 13 и уговора о раду

У погледу извршавања обавеза, у погледу одговорног благовременог вршења послова, санкционисања, прекршаја, привредних преступа и кривичних дела, технолошке и радне дисциплине, послодавац је самосталан у регулисању радних обавеза. У погледу осталих радних чих обавеза, као и начина идентификовања -довољног разлога" за престанак радног односа, послодавац није самосталан. Ови односи се регулишу како је већ речено колективним уговором или уз сагласност синдиката, односно радника. ни

Ови односи могу бити, у битном, регулисани и посебним колективним уговором.

Према томе када се и из овог угла размотри одредба тач. 3. ст. 1. чл. 101. долази се на исто. Послодавац не може бити овлашћен да без икаквог ограничења уређује радне обавезе у смислу раније реченог.

Овако како је прописано у тач. 3. ст. 1. чл. 101. одредбе уговора oO” _раду имају карактер општег акта. _

У делу који се односи на “дисциплинску одговорност“ односно повреде радних обавеза, уговори о раду код истог послодавца садрже највећи број истоветних одредби. Највећи број радних обавеза, односно повреда радних обавеза, је природно истоветан за све раднике. То су истовремено и најважније обавезе. То показују и формулари одштампани за уговоре о раду, за јавна предузећа. Најмањи број радних обавеза, и повреда радних обавеза, је различит за поједине групе запослених, или за поједине запослене.

У смислу реченог уговор о раду, кроз разматрани спорни део, је изједначен са општим актом (колективним уговором и општим актом послодавца). Ако је несагласан одредби ст. чл. 101. ЗОР, онда је он изједначен са законом или је чак добио карактер аутономног акта који изузима регулисање датог односа из закона, као да се ради о легитимном аутономном делокругу регулисања.

Овим се показује да је одредба која изједначава. колективни уговор, општи акти послодавца, и уговор о раду (појединачни), чл. 1. ст. 2: ЗОР,

општег акт: акта. То потврђује. И 1 одредба чл чл. 3. ЗОР, (ст. 1) којом је предвиђено да: 1) ако ниједан синдикат не испуњава услове репрезентативности у складу са чл. 137. и 138.; 2) или синдикати нису закључили споразум о удруживању у складу са чл. 140. ЗОР; 3) односно ако учесници у колективном преговарању не постигну сагласност за закључивање колективног уговора, права, обавезе и одговорности уређују се правилником о раду или уговором о раду.