Radno i socijalno pravo
28 Д. Паравина: Пресшанак радног односа и нови Закон о раду Србије: склад и несклад са правилима Међународне организације рада
Захваљујући приликама под којима живимо, дуго и интензивно се уназађују и вредности нашег језика. На ту тенденцију, више него разложно, указује филолог и научни саветник у Институту за српскохрватски језик у Београду Егон Фекете, пишући о језичкој економији и "дакању". Он упозорава да је у српском језику све чешће у употреби конструкција "да" плус презент мада је модел са инфинитивом краћи ("економичнији") и са већом стилском вредношћу. У том правцу наведени експерт нуди сијасет примера међу којима и један близак радном праву. "Морамо да нађемо посао да би смо могли да издржавамо породице и да обезбедимо оно најнужније за живот, насупрот моделу са инфинитивом: Морамо наћи посао да бисмо моги издржавати наше породице и обезбедити оно најнужније за живот". Истоврсних ружних и непотребних грешака има више десетина и у најновијем Закону о раду што свакако треба дати језичким стручњацима ради уклањања. Ово тим пре што свеакадемијски и свеуниверзитетски Одбор за стандардизацију српског језика, међу чијих шездесетак чланова има и филолога са искуством у раду државне управе, према сопственим закључцима, стоји на располагању овлашћеним државним органима за израду или новелирање правних аката.!"
И Биро за заштиту људских права скреће пажњу на то да у нашим законима нису адекватно заступљени стандарди међународног права што доводи до разноврсних и вишеструко негативних последица. Утисак је да то понављање важи за наше радно право, коме је у социјалистичком самоуправном систему била додељена авангардна улога и које је, с тог разлога, једва и личило на класично радно право. На ту мањкавост указивали смо већ много пута. !!
Решења садржана у глави девет новог Закона о раду о престанку радног односа, посматрана са насловљених аспеката, али и у поређењу са својим претходником и још важећим савезним Законом о основама радних односа из 1996. године, дају повода и за похвале и за покуде.
Технолошки вишак јесте радноправни терминолошко-категоријални институт око кога је у Југославији дуго било недоумица. Устав земље из 1974. године изричито га је искључивао као основ за престанак радног односа. Потом је уместо на науци заснованог, широко познатог и прихваћеног у националном и међународном радном праву у наше законодавство о раду ушао терминолошки еуфемизам:" Престанак потребе
У Види: Лексикон: Ко је ко у Србији, /96, Бгд, 1996, стр. 134. Види Документи: Нарушавање уставних оквира статуса српског језика, Политика од 1. марта 2001. стр. 8.
Види наше радове из фусноте 2. и 3., као и друге.
10