Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Пресшанак радног односа и нови Закон о раду Србије: склад и 29 несклад са Оравилима Међународне организације рада

за радом запослених". У систематици претходног Закона томе институту је одређено неадекватно место између распоређивања запослених на једној, и радног времена на другој страни. У новом Закону та је материја после више деценија лутања, сагласно природи ствари, систематизована међу норме о престанку радног односа по вољи послодавца. И то је први разлог за похвалу. Међутим, назив "економски, технолошки, структурални или слични разлози" из Конвенције МОР-а Бр. 158. и Препоруке. бр.-166. о престанку радног односа на иницијативу послодавца из 1983. ратификоване у Југославији,“ у Закону је преименован тако да гласи: "технолошке, економске или организационе промене" што је као неадекватна замена неприхватљиво.

Радник или службеник, као субјекти радног односа са послодавцем и на науци засновани стандарди са тачно прецизираном садржином, смислом и домашајем познати и прихваћени широм света,“ из нашег законодавства о раду су, по правилу, протерани. Уместо њих користи се као нигде генерички појам "запослени" што треба превазићи првом приликом. У супротном остаће нам да се и сами исчуђавамо терминолошко-логичкој неодрживости исказа попут овог из чл. 101, ст. 6. "Ако пре истека рока из става 5. овог члана настане потреба за обављањем истих послова, предност за закључивање уговора о раду има запослени коме је престао радни однос" (подвучено: ДП). Ем запослени, ем му престао радни однос! А ради се једноставно о праву првенства отпуштеног радника да се врати на посао. Таквих и сличних места има више у Закону.

У погледу редоследа основа за престанак радног односа, доследности у разврставању и недограђености појединих решења испољава се делимична несигурност, испретураност, недоследност и недореченост код појединих решења. У класичном радном праву по критеријуму воље и овде употребљеном сви основи за престанак радног односа систематизују се у следеће групе случајева: ]) по вољи радника; 2) по споразуму радника и послодавца; 3) против воље радника, а по иницијативи односно вољи послодавца; 4) по сили закона или независно од воље и радника, и послодавца и 5) по другим основима прецизираним у закону. У материји под насловом "Престанак радног односа" није доследно, а ни основано стално набрајати случајеве отказа уговора о раду уместо отказа радног односа. На тај

начин се, без основа у науци, регулативи и пракси, хипертрофира инситут

"уговора о раду", а исто тако неосновано минимизира инситут "радни однос". Уговор о раду ипак је само формално-правни основ за заснивање радног

"Сл. лист СФРЈ", бр. 4/84.

Осим већ наведених указује се на Конвенцију МОР-а бр. 151, и Препоруку бр. 159. из 1978. године о радним односима у јавним службама.