Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Колективне конвенције и индивидуални уговори о раду 9

на нивоу великих корпорација са бројним кооперантима и организационом диспресиојом на широком географском положају.

И у Југославији смо се крајем 80-тих година тек минулог века, официјално посматрано, определили за систем заснован на политичком и својинском плурализму, тржишним условима привређивања и владавини права. Таквом опредељењу примерена радноправна регулатива, између осталог, претпоставља целовиту и доследну реафирмацију класичнг радног права дуго провераваног и успешног у најразвијенијим државама са тржишним условима привређивања. Ту свакако спада и институт колективних уговора.

Према савезном Закону о основама радних односа усвојеном у Југославији 1996. год. 3 (чл. 71-78) колективни уговори посматрани по: садржини, персоналном и институционалном подручју примене и нивоу закључивања деле се на:1 опште, 2 гранске и 3 на нивоу предузећа. Прве две врсте, општи и грански, закључују се на нивоу Југославије, односно неке од република чланица. Од те две врсте, следствено већ реченом, очекује се значајан допринос у хармонизацији радних односа и тржишних услова привређивања, односно рада уопште.

6) Економска структура као један од фактора разноликости колективних уговора

Развијена економска структура и разнолика по различитим параметрима не само да омогућује, већ и захтева диверсификацију колективних уговора. Као такви ови уговори могу, а понекад морају. у неопходној мери респектовати и изразити најмаркантније особености у погледу: услова _ рада, — техничко-технолошких специфичности, професионалне структуре запослених, организационе и просторне дисперсије, особеног положаја на тржишту и тд.

Објављен у "Службеном листу СФРЈ", бр. 29/1996.