Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Колективне конвенције и индивидуални уговори о раду 19

колективне уговоре и 2 не сме бити у супротности са императивним правом и колективним уговором. ! Дакле, под ова два наведена услова могли би се, и то са сигурношћу, међусобно разликовати колективни уговор предузећа на једној, и споразум предузећа на другој страни: по предмету регулисања и по правној снази.

6) Неслужбени колективни уговори (закључени са неслужбеним представницима радника)

Субјекти колективних уговора морају бити правно легитимисани јер је то један од битних услова за њихову правну ваљаност. Овлашћеним представником радничких синдиката, према важећим законима у Југославији, сматра се организација регистрована код надлежног органа у коју је учлањена већина синдикално организованих радника (у предузећу. грани или на датој територији уопште). Изван наведених услова има се сматрати да је колективни уговор закључен од неовлашћених представника радничких синдиката и, као такав, да је правно неважећи.!=

3. КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ НА ПОСЕБНИМ ПОДРУЧЈИМА ЗАПОШЉАВАЊА

а) Атипични уговори о раду (несигурно запослење)

Овде је реч о тзв. тржишту рада. Прво предпоставља сталност и стабилност запослења са пуним радним временом као претпоставка за стицање и коришћење свих врста права условљених радним односом и то у пуном обиму. Код другог тржишта рада ствари не стоје тако. Ради се о две међусобно комплементарне технике код којих ова друга подразумева делимичну запосленост или под запосленост са правима пропорционално

1 Види | о |едетаје зиг је гама! из 1964, чл. 38.

2 Види Закон о радним односима Србије из 1996., чл. 124.