Radno i socijalno pravo

52 Б. Шундерић: Радни однос

организацији и у органу и организацији јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе. И овај закон утврђује да се подгрупа радних односа заснива на основу акта надлежног органа и додаје да се то врши у складу са законом. Републички закон проширује поље ове подгрупе радних односа и на органе и организације јединица територијалне аутономије. Може се поставити питање "зашто то није учинио савезни закон"7 Ово из разлога што је територијална аутономија творевина Устава Р. Србије, док Устав С.Р. Југославије не познаје овај облик организације. У чл. 6 Устав Р. Србије стоји да у Р. Србији постоје Аутономна покрајина Војводина и Аутономна покрајина Косово и Метохија, као облици територијалне аутономије. Аутономна покрајина има своје органе, организације и службе преко којих остварује своје функције. Надлежности ових елемената покрајинске организације могу се остваривати само радом одређених категорија лица независно од тога да ли су та лица постављена, именована или изабрана на рад односно функције у органима и организацијама.

Трећу подгрупу радних односа чине односи који се успостављају код послодаваца који обављају јавне службе. Термин јавне службе је употребљен у чл. 72 ст. 1. тачка 7 Устава Р. Србије. У овом члану пише да је систем јавних служби утврђен у чл. 65 основ да се законом регулишу услови и начин обављања делатности, односно послова за које се образују јавне службе.

Поред термина "јавне службе" у употреби су и термини "друштвене службе" и "социјалне службе". У Политичкој енциклопедији термину "јавна служба" се даје уже и шире значење. Према ужем значењу овај термин обухвата овлашћења и статус установа и предузећа које врше послове Of јавног општег интереса (пошта, железница и сл.).де5%ФПолитичка енциклопедија, Београд> Под шире значење овог термина подводи се још и управа и друштвене установе и тако се под тим утицајем назив јавна служба мења у назив "друштвене службе". Термин "друштвене службе", према истој енциклопедији означава делатности непосредног задовољавања друштвених потреба у одређеним областима као што су: просвета, наука, култура, социјално старање и сличне делатности. (Извод стр. 192) Главна карактеристика ових служби јесте у томе што се од њиховог корисника не захтева еквивалентна престација. Значи да оне не функционишу на лукретивном принципу. Термин "социјалне службе" обухватају делатности чији је предмет: брига о деци, старима, болеснима, сиромашнима, хендикепиранима итд.

Но да видимо шта термин "јавна служба" значи у позитивном законодавству, Према чл. 1 Закона о јавним службама (Извод објављен у: