Radno i socijalno pravo

Б. Шундерић: Радни однос 53

Службени гласник Р. Србије бр. 42/1991. г.) под јавном службом се подразумевају установе, предузећа и други облици организовања који обављају делатности, односно послове којима се обезбеђује остваривање права грађана, односно задовољавање потреба грађана и организација, као и остваривање другог законом утврђеног интереса у одређеним областима. У питању су, дакле, опште корисне делатности које су од значаја за одређену групу људи нпр. социјална заштита, дечија заштита), држава је заинтересована за вршење ових делатности било тако што неке од њих она врши преко својих органа (министарства) било тако што врши контролу над субјектима који врши ове делатности или на други начин обезбеђује свој утицај на вршење ових делатности. Јавна служба је организована делатност што значи, да као и друге делатности, претпоставља одређене организације. Ове организације могу функционисати као установе или као неки други облик организовања (најчешће су то јавна предузећа).

Позитивно важећи закони о радним односима и савезни и републички не употребљавају термин "јавне службе". Закон о раду Р. Србије овај термин употребљава и то у чл. 2. ст. 2. у коме се одређује домашај свог дејства. Према овом члану одредбе овог закона примењују се и на запослени у јавним службама. Термин "јавне службе" овај Закон употебљава и у одредбама чл. 144. и 146. којима регулише закључивање посебних и појединачних колективних уговора. У Србији је још на снази и Закон о јавним службама из 1991. године. Према овом закону као што је већ истакнуто, делатности које имају карактер јавне службе обављају установе и предузећа. Дакле што су појавни облици послодавца који организује вршење ових делатности. Установа (потиче од латинске речи институтио) је вишезначни појам. Најкраће речено то је организовани облик вршења јавних служби, односно одређених делатности у одређеним областима друштвеног живота. Она је, у ствари, организација. Дакле, она је само назив за организације које врше јавне службе. То значи да она својом делатношћу непосредно задовољава потребе грађана у областима као што су: образовање, наука, култура, заштита здравља и у другим областима као што су: позоришта, библиотеке, музеји и друге службе. Но, треба напоменути да Закон о радним односима Србије у чл. 4 употребљава термин "установа" кад одређује надлежност директора установе да одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених. Није познато на које установе законодавац овде мисли. Познато је да поред установе које обављају јавне службе постоје и друге установе. На пример Савезна скупштина је донела Закон о савезним јавним установама. (Објављен у: Службени лист СРЈ бр. 46/1996. год.) Овај закон под јавном установом подразумева сваки облик организовања основан за стално обављање