Radno i socijalno pravo

сложеније и значајније радноправне науке, али и за граничне

области Уставног, Управног Међународног, Привредног и других

релевантних правних наука, као и за економско-социјалну основу радних односа.

У научном и стручном раду, др Паравина је константно испољавао изразито интересовање за продубљену теоријско-научну обраду института и проблема Радног права, засновану на чврстој аргументацији и широкој критичкој анализи, уз обилато коришћење домаће и компаративно-правне стручне и научне литературе. С друге стране редовно се клонио површности, штетне категоријалнотерминолошке с комоције и недоследности, дескрипције и неоснованих глорификација.

У сажетом приказу научно-истраживачког рада проф. Паравине, само ће се назначити веће тематске целине из његове библиографије, којима је дао значајан допринос развоју и аформацији науке и струке радног права, а чији предмет изучавања су:

— уставне основе радног права, међусобни однос ове две гране права, односно науке – и расподела нормативних надлежности у доскорашњој југословенској Федерацији;

— фундаментална питања науке Радног права, начела Радног права, моћи и немоћи Радног права;

— незапосленост, запошљавање, заснивање и престанак радног односа, нарочито кад до тога долази на иницијативу послодавца;

— међународна условљеност права и обавеза по основу радног односа, њиховог регулисања, остваривање и заштита, као и злоупотреба права из радних односа;

— општа и посебна заштита на раду, радна и животна средина, систем инспекцијског надзора;

— индивидуални и колективни радни спорови и њихово решавање, штрајк, синдикалне слободе и слободне синдикалне активности;

— систем рада код куће радника и његов правни режим у националном, компаративном и међународном радном праву;

— међународно и компаративно радно право и неопходност целовитог и доследног поштовања добровољно преузетих међународних обавеза;

— Радно право у условима тржишног привређивања, нужна реафирмација класичног радног права, југословенско и радно право Европске уније, и потреба њихове међусобне оптималне хармонизације, без одлагања. <->;

ie

ЊУ

4