Radno i socijalno pravo

Веи a Зал if ~ + > a2 p42 златиоор, 2098 Стање и промене ]

се да ове тензије могу бити контролисане и може бити спречена њихова експлозија, између осталог, и путем максималне демократизације односа у области рада. Наиме, највећи број људи своју егзистенцију базира на раду и вршењу рада код послодаваца. То значи да се епицентар наведених социјалних тензија данас налази негде у систему такве организације рада. Једноставно, сукоби се јављају на свим нивоима (микро план-предузеће; макро план-грана или Република), кад год се разговара о платама, условима рада, запошљавању, вишковима запослених, отпуштању и отпремнинама итд.

У сваком случају, проблеми су вишеслојни па их је тешко анализирати и решавати изоловано и само у “свом дворишту". Изолована и појединачна решења не доприносе превазилажењу системских проблема. Односно, таква решења само “гасе пожар" и не прелазе просторе где се само сливају проблеми. Ради се о томе да треба откривати узроке "пакета" социјалних проблема и на њих деловати. У том смислу сматрамо неопходном фаворизацију места и улоге оних актера и колективитета у обликовању друштвеног рада и односа по основу рада и у вези са радом, који по свом положају и инструментаријуму којим располажу могу бити од одлучујућег утицаја (синдикати радника и послодаваца и држава).

1. Синдикална сцена

Опшштој тенденцији демократизације друштвених односа треба одговорити отварањем простора за демократизацију односа на синдикалној сцени. Први израз те демократизације јесте синдикални плурализам. Он је карактеристичан за све земље у транзицији. Супротно од тога је унитарни синдикализам који је доминирао у пракси источноевропских земаља.

Специфичност синдикалног плурализма у земљама у транзицији (почетна фаза) је у томе што на сцени постоје три врсте синдиката: стари ("државни") синдикати са окошталом организационом и кадровском структуром (Русија, СРЈ); радикално реконструисани “државни синди-

> Solomon M. Schwarz, Labor in the Soviet Union, Praeger — New York, 1960, str. 303 u game 28