Radno i socijalno pravo

шће се прибегава штрајковима, што сведочи да колективно преговарање нема ранију улогу у управљању индустријским сукобима. Зато се, нарочито после 1995. године, бележи значајно опадање синдикалног чланства у европским земљама.

Имајући у виду наведене тенденције у области колективног преговарања, како изгледа "наш модел" преговарања 7 И по овом питању изгледа да смо на добром путу да будемо сасвим оригинални: не идемо нити по америчком нити по европско-скандинавском моделу. Заправо, изостаје и “централизовано“ и “компанијско" колективно преговарање. Још увек немамо колективни уговор на националном нивоу (општи колективни уговор), а колективни уговори на нивоу предузећа (појединачни) често изостају из два разлога. Прво, многа предузећа нису у стању да испоштују права запослених која су утврђена законом, а камоли да их даље "обогаћују" по принципу Тамог Јабогет у својим колективним уговорима. Хијерархија колективних уговора утемељена је, управо, на том принципу. Друго, сама законска решења омогућују послодавцу да "заобиђе" колективни уговор, односно да га замени својим једностраним општим актом (правилником о раду).

Међутим, то не сме бити наша даља пракса. Механизам колективног преговарања треба да пружи највећи допринос демократизацији односа у области рада и њиховом квалитетном, поузданом, стабилном, респектабилном регулисању. За то је потребна “добра воља" и уважавање социјалног партнерства и дијалога.

3. Социјални дијалог

Социјални дијалог је разуђена институционална форма за разговор, сучељавање и усаглашавање ставова социјалних партнера (синдиката радника и послодаваца и државе), у циљу успостављања и одржавања социјалног мира. Социјални дијалог је предворје за креирање радног и социјалног законодавства и укупне социјалне политике, најважнији импулс демократизације односа на тржишту рада и капитала.

“ Чл. 3. Закона о раду. С тим у вези види наш рад: Питање супституције ко-

лективног уговора општим актом послодавца, «Радно и социјално право», бр. 1-3/2003. 33