Radno i socijalno pravo

Аз 20024 тибор, 2)0%

Намеће се питање: Како то да се творци ових услова, које су узгред речено, измислили и који по својој суштини не могу бити услови, нису запитали како је дошло до тога да законодавац за престанак радног односа (отказ уговора о раду) прописује блаже услове од, на пример, услова које је законодавац прописао за суспензију запосленог. За привремено удаљење с рада тражи се као услов да је против запосленог покренут кривични поступак за дело учињено на раду или у вези с радом, док се за отказ уговора о раду, који је тешка санкција за запосленог, предлаже од Министарства да је довољно поднети кривичну пријаву и доказе о томе да је запослени учинио кривично дело.

Министарство сугерише или боље речено, саветује послодавца да пође од претпоставке кривице запосленог и да му да отказ. С друге стране, запосленом оставља, разуме се ако хоће, да у поступку пред судом доказује своју невиност. Дакле, за Министарство не важи правило, бар када су у питању запослени, према коме: “Свако има право да се сматра невиним све док се његова кривица за кривично дело не утврди правоснажном судском пресудом." Свако ко одлучује о праву, обавези или одговорности запосленог или другог лица, па разуме се и послодавац, мора да поштује претпоставку невиности.