Radno i socijalno pravo

ОР НУС af

iene eer ore PITRE YP Стање и промене у је

рајућем поступку.

Мишљење Министарства се заснива на претпоставци кривице запосленог. Оно сугерише послодавцу да пође од претпоставке кривице запосленог и оставља му да он доказује да није крив. Управо мора бити обрнуто. Суд полази и мора поћи од претпоставке невиности запосленог. У Европској конвенцији о људским правима стоји: “Да чланови суда не смеју поћи од преуверења (431) да је оптужени учинио прекртај за који се терети, терет доказивања је на тужитељу, а свака дилема мора ићи у корист оптуженог." Да закључимо: само на основу правноснажне судске пресуде којом је утврђено да је запослени учинио кривично дело на раду или у вези с радом могу наступити последице по радни однос. То значи, да само на основу правноснажне судске пресуде, којом је утврђено да је запослени учинио кривично дело на раду или у вези с радом, могу наступити последице по радни однос. Само тада може бити дат отказ који ће, разуме се, бити законит.

Министарство предлаже послодавцу да запосленом откаже уговор о раду, а да зато још није утврђен разлог или како Закон о раду вели "оправдан разлог". Различити мотиви могу да утичу или подстакну послодавца да поднесе кривичну пријаву против запосленог и да уз њу наведе доказе. То је по мишљењу Министарства довољно за давање отказа. Ваља напоменути да кривична пријава, с аспекта свог процесног значаја, без обзира ко је подноси не представља доказ извршеног не само кривичног дела које је у њој садржано (наведено), већ ни једне чињенице која је у њој садржана. Њоме се само обавештава надлежни државни орган (јавни тужилац) о наводном извршењу кривичног дела и евентуалном извршиоцу. Она може представљати само повод и основ покретања поступка. Њоме се указује да постоји сумња да је извршено кривично дело, што мора бити у поступку доказано. Кривичну пријаву може поднети свако. Она представља радњу обавештавања тужиоца да је извршено кривично дело. Тужилац треба, тек на основу навода и доказа у кривичној пријави, да одлучи да ли ће покренути поступак или пријаву одбацити или тражити да се она допуни. По мигљењу Министарства (пријава) самим тим што је поднета, представља довољан услов да послодавац откаже уговор о раду. Министарство, дакле, утврђује услове отказа уговора о раду и на тај начин преузима овлашћење законодавног органа.