Radno i socijalno pravo

Др. Душан Р. Паравина: АТИПИЧНО ЗАПОШЉАВАЊЕ

3. ЗАКЉУЧЦИ

Из насловљене формулације овог прилога је видљиво да смо се определили, у изучавању атипичног запошљавања, за неке институционалне радноправне аспекте. Полазну тачку таквог опредељења чини утисак да у нашим стручно научним радовима понекад има и контроверзи у радноправном поинмању атипичног запошљавања, његовој типологији, домашају и, што је врло важно, поузданом разликовању сваког па и атипичног запошљавања које претпоставља бављење зависним радом за послодавца од несумњиво корисног и пожељног радног ангажовања које претпоставља бављење независним радом за сопствени рачун. За Радно право у чијем фокусу се налази правни, а тиме и стварни положај запослених радника или службеника који се баве зависним радом за послодавца назначена дикција има највећу принципијелну вредност. С друге стране неоспорно је да се људским радом, као сврсисходном делатношћу, осим Радног права баве и бројне друге правне науке и гране, свака са свог аспекта: Уставно, Управно, Привредно, Грађанско, Финансијско па и Породично право. Најзад, рад човека схваћен у најширем смислу далеко превазилази границе Радног права будући да се њиме баве бројне друге науке и струке, као што је нпр. Политичка економија, Економика и организација рада, Ергономија, Социологија и статистика рада, Медицина рада и тд. Имајући то на уму настојали смо у овом прилогу, макар и у скромној мери, допринети адекватнијем поимању радноправних института који се са више или мање основа доводе у везу са атипичним запошљавањем као феноменом у експанзији. У тој функцији ближе су размотрени типологија запошљавања са модалитетима који се користе у атипичном запошљавању, њихова категоријалнопојмовна прецизирања, радноправни значај и домашај, као на науци заснованих радноправних стандарда широко прихваћених на међународном и националном плану.

Друго, Радно право, колико год било моћно, није свемоћно. Оно, само за себе, не може отварати нова радна места нити очувати постојећа. Његова моћ се ограничава да у оквиру постојећих економско-социјалних и ширих друштвених прилика допринесе правилнијој дистрибуцији постојећих радних места, адекватнијем и доследнијем поштовању професионалне и стручне компетентности, елиминацији дискриминације укључујући и једнакост зарада за рад једнаке вредности и др. На тај начин оно је у стању снажно поспешити друштвени развој и ублажити његове тешкоће свуда, па и у домену незапослености. Али, економско-социјална основа запошљавања дата у уводном делу овог рада не даје повода за оптимизам изузев ако би се шире прихватили разумни предлози по којима треба заменити две кључне ствари: у Србији владајући концепт транзиције са шок терапијом и људе који тај концепт протежирају, а уместо тога као најбољи образац транзиције прихватити словеначки која, примера ради, извози осам милијарди долара, а четири пута већа Србија једва 2,2, милијарде. И у свери Радног права, више него разложно, заложили смо се прихватање словеначког узора кога треба преузети и што доследније кори-