Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈЛНО ПРАВО

Поступак помирења (параграф 3) треба да буде бесплатан и експедитиван, а сваки рок који одреди национално законодавство треба да буде унапред одређен и сведен на минимум, јер природа процеса не трпи спорост и одуговлачење. Покретање поступка (параграф 4) могао би да се покреће на иницијативу једне од страна у спору или било службено од стране тела за добровољно помирење.

Ако је спор за добровољно помирење покренут пристанком свих заинтересованихи страна, стране у спору требало би да се уздржавају од штрајка и локаута (параграф 4) док је помирење у току. Сви споразуми до којих стране у спору могу да дођу треба да буду уређени писмено и истовремено изједначени са уговорима који су нормално закључени (параграф 5).

Препорука инсистира на мешовитом саставу тела за мирење, што подразумева једнаку заступљеност послодаваца и радника у жењи за добровољно мирење.

КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОРОВИ У НАШЕМ ПРАВУ

а) Закон о мирном решавању радних спорова

У жељи да се обезбеди ефикаснија заштита колективних радних спорова и избегли спорови у судском поступку донет је Закон и мирном решавању радних спорова („Службени гласник РС“ бр. 125/04).

Међутим, треба одмах указати на законску одредбу садржану у члану 1, став 2. према којој „Поступак мирног решавања радних спорова покреће се и води у складу са овим законом, ако о истом спору није одлучено у складу са прописима о раду“. Ако ми правилно схватамо законску норму, Закон о мирном решавању спорова има супсидијарни карактер у односу на прописе о раA с

у. Наиме, ако је Законом о раду уређен другачији начин решавања радног пора, примениће се та правила а не правила Закона о мирном решавању радних спорова.

Према Закону – члан 2. – колективним радним спором сматра се спор поводом закључивања, измене и допуне или примене колективног уговора, остваривање права на синдикално организовање и штрајк. Закон има у видуи интересне и правне колективне спорове. Иначе, стране у спору у смислу Закона сматрају се учесници у закључивању колективног уговора у складу са Законом.“

# Код оваквог одређивања учесника у спору може да настане спор. Наиме, према Закону о штрају („Службени лист СРЈ“ бр. 29/96) – члан 3. – одлуку о ступању у штрајк не мора донети само надлежни орган синдиката, то може да учини и „већина запослених“. Овде нема учесника у закључивању колективног уговора. Иста је ситуација и када се ради о спору на синдикално организиовање. 23