Radno i socijalno pravo

др Мирослав Миљковић: КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОРОВИ И СИНДИКАТ

Код мирног решавања колективних спорова важни принцип добровољности, односно да свака страна у спору слободно, без притиска са стране, одлучује о приступању мирном решавању спора.

Колективни радни спор покреће се пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова. Предлог могу да поднесу заједнички стране у спору или свака страна појединачно. Ако предлог за покретање колективног спора подноси само једна страна Агенција доставља предлог са документацијом другој страни са позивом да се у року од три дана изјасни да ли прихвата или не мирно решавање спора. Ћутање стране којој је достављен предлог или њен негативан одговор значи да мирног решавања спора неће ни бити.

Стране у спору споразумно одређују миритеља у заједничком предлогу, односно у року од три дана од дана подношења појединачног предлога. (Код колективног мирења важи принцип трипартитности). Ако не дође до споразумног одређивања миритеља, истог, према Закону, одређује директор Агенције. Овакво законско решење има своје оправдање у чињеници да су се учесници сложили да мирно реше колективни спор али нису сагласни око избора миритеља, кога непосредно одређује директор Агенције, чиме убрзава поступак мирења.

Учесници у закључивању колективног уговора могу да поднесу предлог Агенцији за учешће миритеља у колективном преговарању а ради пружања помоћи у преговорима и спречавању настанка спора. Према члану 2. Закона колективни радни спор је спор поводом закључивања, измене и допуне или примене колективног уговора, а овде се ради о учешћу миритеља у колективном преговарању а не у закључивању колективног уговора. Учешће миритеља је у преговарању у процесу стварања колективног уговора. По нашем мишљењу и преговарање је у ширем смислу закључивање колективног уговора, само што миритељ има задатак д помогне странкама у спору да не дође до колективног спора, миритељ има превентивну улогу.

Код делатности од општег интереса – члан 18. Закона – стране у спору су дужне да поднесу заједнички предлог у року од три дана од дана настанка спора и ако стране у спору не поднесу предлог, директор Агенције по службеној дужности покреће поступак мирења и одређује миритеља.

Иначе поступак мирења води се пред Одбором за мирење који је трипартитног састава. Миритељ је председавајући одбора, он заказује расправу и обавештава стране у спору о дану одржавања расправе а стране су дужне да одреде свог представника у спору и о томе обавесте миритеља најкасније до дана заказане расправе. Уколико не одреде своје представнике, миритељ води поступак мирења непосредним контактом са странкама у спору.

После окончања поступка мирења миритељ са члановима Одбора доноси препоруку о начину решавања спора. Препорука се усваја у писменом облику од.стране свих чланова Одбора. Ако се у року од пет дана од дана закључења расправе не донесе препорука, миритељ може странама у спору да предложи препоруку.