Radno i socijalno pravo

Мр Зоран М. Радуловић: СПЕЦИФИЧНОСТ РАДНОГ ОДНОСА СПОРТИСТА

лица која долазе до посла самозапошљавањем, односно обављају самостално привредну делатност.

Међусобне обавезе професионалних спортиста и спортских организација могу се регулисати са једним или више уговора. Без обзира на то, у том правном односу између спортске организације и професионалног спортисте постоје: а) претежни радноправни садржај који има битне елементе радног односа (добровољност, лична радноправна веза, укључивање у спортску организацију и редовна месечна зарада, која је утврђена уговором и претпостављено представља еквивалент за уложени рад) који је неопходно регулисати уговором о раду; 6) облигационоправни садржај који се односи на стицање права спортисте на исплату новчаног износа који уговара по слободној тржишној процени са послодавцем и који се спортисти даје приликом потписивања уговора; и, ц) право на премије у случају постизања уговором и актима послодавца одређених резултата, што има посредне везе са уложеним радом спортисте. Постоји правна могућност да се закључе и два уговора којима би се посебно обухватили радноправни, а посебно радноправни елеменат радног односа професионалних спортиста. Наравно да постојање облигационоправног дела није обавезно, што би произвело последицу да се закључи само један уговор.

Правно најутемељиније и нацелисходније би било да сви наведени елементи, и радноправне и облигационоправне природе, буду регулисани једним уговором о раду професионалних спортиста.

36