Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

делимичну хармонизацију". Између осталог, обавезна делимична хармонизација односи се и на принципе из области социјалне политике тј. прописе радног и социјалног права. Из овог угла, ако погледамо како су ови процеси стабилизације и придруживања ЕУ постављени у споразумима са неким земљама из нашег најближег окружења (Македонија, Хрватска), можемо очекивати да ће се инсистирати највише на питањима везаним за запошљавање, социјалну сигурност и осигурање, услове рада, једнаким могућностима за мушкарце и жене, заштити здравља и безбедности на раду. Као што се види, дакле, реч је о пресликавању смерница и оквира из Беле књиге БУ.

Белу књигу је усвојила Европска комисија 1995. године. Она представља својеврстан путоказ земљама централне и источне Европе за придруживање ЕУ. То је и наш путоказ. Један одељак Беле књиге посвећен је активностима и мерама на плану социјалне политике (поглавље ИВ). О томе ће касније нешто више бити речи. Међутим и други акти ЕУ, који су претходили Белој књизи и који су уследили након усвајања ове књиге, | јесу од значаја за. препознавање смерница стабилизације и придруживања LY,

Још у Уговору о оснивању Европске економске заједнице из 1957. године могу се наћи одредбе из области социјалне политике. Ту се налази неколико одредаба које говоре о слободи кретања радне снаге унутар ЕЗ, о праву настањивања, о потреби побољшања услова живота и рада радника и њиховог уједначавања на комунитарном нивоу. Ово је време прве фазе у развоју ЕЗ, за коју је карактеристичан "привредни неолиберализам" са карактеристичном слободом — слободом кретања. Наступа, затим, фаза када се предност даје привредном развоју, уз својеврсну стагнацију социјалне политике. |

Постојећи правни темељи социјалне политике унеколико су ојачани усвајањем Јединственог европског акта из 1985. године. Највећи допринос овог акта огледа се нарочито у учвршћивању социјалне кохезије и дијалога социјалних партнера. Ово је, можемо рећи, резултат наглашених захтева радника, крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година, за значајнијим учешћем у привредном животу,

У Tleraunje o Tome: Roger Blanpain, European Labour Law, Kluwer Law International, The Hague, London, Boston, 2000, str. 152.1 dalje. 22