Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

жбеник. По начину постанка, тј. по својој форми акт о постављењу јесте акт-веза. Стјепановић, ипак, наглашава да се у свом спољашњем облику овај акт не разликује од једностраних аката других органа, јер у њему није толико видљиво учешће воље кандидата.

Схватање које у акту постављењу види акт-везу је озбиљно критиковано. Наиме, указано је да акт о постављењу, по својој природи, не одговара акту-вези. Акт-веза. представља једну конвенцију која садржи сједињавање (везивање) више воља, једнаких и исте садржине, које само удружене производе једну општу вољу која ствара објективну норму. (Ф. Флеинер). Овај акт по својој природи искључује постојање везе странака која претпоставља различите субјекте и интересе (А. Балтић). Код акта везе свако лице чини изјаву воље исте садржине, у истом смислу, као и остала лица која учествују у стварању овог акта, али се ове воље међусобно не образују једна према другој, као воље уговорних страна, у једном двостраном или у вишестраном акту. Због тога је акт-веза као и акт-колектив, један једностран акт или једна специјална правна техника помоћу које се две или више воља, од којих узета свака посебно не би имала никакву правну снагу, сједињују да би произвеле једно правно дејство у истом смислу и са истом садржином — да би створиле једну правно уједињену вољу (нпр. одлука једног колегијалног тела-суда, скупштинског одбора итд., је у основи акт-веза).

3. Теорија једностраног акта

Претходним теоријама се супротставља теорија према којој је акто постављењу једнострани акт. Између заступника ове теорије постоје, такође, неке разлике. Она је, углавном, дело француских и немачких теоретичара. На основу праксе Државног савета у Француској је настала теорија према којој је акт о наименовању једнострани административни акт. Према Гастону Жезу (Гастон Језе) акт о постављењу производи правна. дејства од момента доношења. По овом писцу сам пријем наименовања не значи ништа друго него акт који указује да лице не одбија

наименовање. И немачки писац Отто Мауер сматра да је акт постављења један управни акт на подчињеност којим се ствара однос подчињености између државе и службеника. Један други француски писац Рогер Боннард истиче да претходно схватање недовољно указује на елеменат добровољности пријема акта о постављењу од стране кандидата. Овај писац