Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

права које се ствара и развија под окриљем те организације, тзв. европског некомунитарног радног и социјалног права.

Извори европског некомунитарног радног и социјалног права се, након пријема Државне заједнице Србија и Црна Гора у Савет Европе, 2003. године, појављују као изазов за домаће радноправне теоретичаре да их проучавају и за праксу да о њима води рачуна. Ово, посебно, стога што се наша земља, приликом приступања Савету Европе, ттеу апа обавезала да у року од две године по пријему у Савет потпише Ревидирану европску социјалну повељу, да је што пре ратификује и почне да је примењује.

Државна заједница Србија и Црна Гора потписала је Ревидирану европску социјалну повељу 22. марта 2005. године и сада се налази пред задатком њене ратификације. Та чињеница, као и значај који Повеља има за остваривање и заштиту економских и социјалних права у државама Европе, определиле су и предмет нашег рада. Наиме, рад је посвећен анализи најважнијих аспеката Европске социјалне повеље.

I. CVMAPHA "ЛЕГИСЛАТИВНА" ИСТОРИЈА ЕВРОПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ПОВЕЉЕ

Европска социјална повеља је уговор држава чланица Савета Европе којим су загарантована најважнија економска и социјална права и установљен надзорни механизам који обезбеђује поштовање зајемчених права у државама уговорницама Повеље.

Капо 1ер1х усвајања Повеље представљала је потреба да се на нивоу Савета Европе обезбеди заштита основних економских и сопијалних права, односно да се тим правима допуне гарантије садржане у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода. Пошавши са тог становишта, Комитет министара Савета Европе

7 Ивори радног и социјалног права усвојени под окриљем Савета Европе у научној и стручној литератури означавају се као извори "европског некомунитарног радног и социјалног права". Тај појам има за циљ да истакне разлику између радног и социјалног права које се ствара и развија у оквиру Савета Европе, са једне стране и радног и социјалног права које је настало у оквиру Европских заједница, односно Европске уније (тзв. европско комунитарно радно и социјално право), са друге стране. О тој разлици видети више код Бранко ЈГубарда, Европско радно право, ЦИД, Подгорица, 2004, стр. 18 и 39-40.

552